Пуно буке се дигло око изјаве Ненада Јездића о томе како се девојке у Србији облаче као куурве, па су се многи понадали да је та изјава малициозно извучена из контекста по старом добром обичају већине медија у Србији. И јесте, извучена је – али проблем је у томе што у контексту звучи још страшније.
– Прича човек данас, била је екскурзија, матурантска у Италији, и знате шта су Италијани рекли за нашу децу, српску? За наше девојке…
Јако су лепе, штета што су курве! Обучене су као курве. Молим те напиши то. Не мора то Италијан да нам каже, ја то видим. А зашто? Па мушкарци то воле. Навукли су се на јефтине и дречаве пластичне играчке – рекао је Јездић.
– Извињавам се, али ја ракију чувам у храсту и у прохрому – пластика је превазиђена, а и отменије је. Где је ту живот, где је мушкост, где приљежност, где су матерински и очински инстикти нестали? У голом пупку, у пирсингу, „буши… буши… само буши… ха-ха-ха-ха…“, каже онај деда у филму?
То су рат и борба од малопре. Општи рат. Жене и мајке које воде рат на свој начин. То су оне мајке, свете, оне које су чекале своје мужеве, своје браниче и које су продужиле овај народ.
Где су сад те мајке? Где су сад и које су то мајке које ће своју децу и синове да васпитају?
Како мислимо ми да опстанемо? То је свети рат, рат над ратовима који ми морамо да добијемо.
