Један од ријетких људи са подручја општине Соколац који су прије Другог свјетског рата завршили факултет био је Арсо Копривица. Рођен је 5. маја 1895. у Бандином Оџаку (општина Соколац). Погинуо је у августу 1944. године.
Арсо Копривица био је одличан ученик у основној школи, затим је уписао богословију. Послије завршетка Првог свјетског рата и стварања Југославије, влада нове државе настојала је да ишколује кадрове разних занимања, дајући им стипендију да студирају на чувеном универзитету у Прагу. У то вријеме Арсо Копривица напушта богословију и одлази у Чехословачку на студије агрономије. Послије двије године проведене на универзитету у Прагу, Арсо ће напустити Чехословачку. Разлог је у томе што је држава отказала стипендију бројним студентима који су се школовали у иностранству. Тада се Арсо посветио политици и страначкој борби, али и великом раду, како би довршио студије. У финансирању школовања помажу му родитељи и шурјаци Чубриловићи, припадници покрета Млада Босна.
Послије завршетка студија, Арсо се враћа у Југославију, постаје члан Тежачке странке и у њеном руководству остаје активан до краја живота. Као агитатор ради на подручју Романије и Гласинца. Својом струком се није бавио.
Арсо Копривица се оженио од Чубриловића, није имао дјеце. Често је говорио да би његова дјеца била на удару политичких противника. Арсо је био озбиљан политичар. Поред грађанског одијела, често је знао обући народну ношњу са Гласинца. Тако одјевен свраћао је у главну сарајевску пошту, гдје су због ношње људи знали помислити да не зна ни да се потпише.
Током Априлског рата 1941. и капитулације Југославије, Арсо је желио да са члановима југословенске владе емигрира у Енглеску. За њега није било мјеста у авионима који су полетјели из Никшића. Немајући другог избора, Арсо се враћа у Београд, гдје је живио до јуна 1943. године, када га је открио Гестапо и када је замало избјегао ропство. Вратио се у своје родно село Бандин Оџак код Сокоца.
Током парламентарног живота у Краљевини Југославији био је један од лидера Тежачке странке. У то вријеме водила се оштра политичка борба између радикала и тежака. Та борба често је прелазила границе фер-плеја, па је било разних подметања и инсинуација. Радикална странка је лидере тежака проглашавала комунистима како би се са њима лакше обрачунала у парламентарној борби. Наравно, Арсо Копривица никада није припадао Комунистичком покрету.
Арсин брат Раде Копривица био је члан Комунистичке партије Југославије. Пред сам рат завршио је студије права у Београду и постављен је за судију у Мостару, одакле брзо одлази у Србију. Раде је 1942. погинуо у Бијелим брдима, између Вишеграда и Ужица, на подручју Србије. Убили су га четници.
Арсо Копривица је погинуо у августу 1944. године у Тишћи, мјесту које се налази између Власенице и Шековића. Убили су га комунисти са којима се никада политички није слагао.
