Голгота и губитак таквих људи попут великог српског правника, историчара, књижевника и политичара Слободана Јовановића, које је немогуће побројити, нагрдила је, обесхрабрила, распаметила и дезоријентисала српски народ, изјавио је писац Матија Бећковић.
„Када неко умре, нема пречег посла него да се сахрани. А, у нашој земљи већ готово читав век су толики несахрањени мртваци. Као што ни грађански рат, који се зове и братоубилачки, још не престаје у Србији /и Црној Гори/, упркос чињеници да нема ниједне куће ни породице која није била на обе стране“, рекао је Бећковић у интервјуу за „Вечерње новости“.
Те стране су, навео је он, временом замјењивале мјеста и „попуњавале редове“ тако што су поражени прелазили на страну побједника, а побједник није био нико.
„Важно је да се међусобно бију да виде ко је бољи и да `клање по закланом грлу` не престаје“, навео је Бећковић.
Он је истакао да је судбина Слободана Јовановића, чију 150. годишњицу рођења обиљежава САНУ, најпогоднија за одговор на питање која је цијена и који је пут Србије.
Бећковић је подсјетио да су Јовановића највећи ауторитети називали једним од најкрупнијих имена цјелокупне српске културе, а осуђен је у Србији као злочинац и слуга окупатора, мада је Други свјетски рат провео у Лондону, престоници савезничке борбе против фашизма.
„Судбина Слободана Јовановића је симбол сече кнезова која није била само 1804., него и 1944., а није сасвим престала до данашњег дана. Голгота и губитак таквих људи које је немогуће побројити, нагрдила је, обесхрабрила, распаметила и дезоријентисала српски народ. Хоћемо ли икад дочекати да чујемо високу и спасавајућу реч која би нас подигла увис и извела из понора?“, рекао је Бећковић.
