Један од највиђенијих људи с краја 20. и почетка 21. вијека на сарајевско-романијској регији је Мирко Пандуревић. Кад год сам дошао у Соколац у вријеме сваке културне, хумане, спортске или било које друге акције, Пандуревић је био активан и један од најзаслужнијих. Ако је освештење темеља неке цркве, ту је Мирко, ако треба да се заврши нека црква, или неки споменик, ту је опет Мирко. Када је Соколац требало да организује Међуопштинске спортске игре, ту је опет био Мирко.
Кад треба да се асфалтирају и поправе неке улице, ту је поново Мирко.
Овај интересантан човјек је у приватном животу готово непримијећен, али у послу, на сваком задатку је изузетан. У „Романијапутевима”, које води годинама, све је као у апотеци, под конац, као у војсци. Зна се ред, организација је на највишем нивоу и ту се најбоље препознаје инжењер Мирко Пандуревић, сјајан човјек, велики привредник и добротвор. Када сам негдје у прољеће 2013. први пут дошао у Романијапутеве, био сам импресиониран оним што сам видио.
Мирко Пандуревић је скроман човјек и о себи нерадо говори а и зашто би када о човјеку најбоље говоре његова дјела. Од дјечачких дана научио је да ради, да се бори.
То је учио од својих родитеља Јована и Анђе и сестре Ковиљке. Мирко је друго дијете својих родитеља: сестра Ковиљка је рођена 1950. године. Шест година је млађи Мирко (1956), а касније ће се родити још три брата, Винко, Ненад и Петар. У Јасику, малом соколачком селу, никада није било угодно за живот. Људи су се ту борили са суровом природом, дугим и хладним зимама и кратким љетима. Живјели су од обрађене земље и гајења стоке, дјеца су рано морала да се укључе у тешке физичке послове. Школа им није била близу, гимназија још даље. И у таквим условима постизали су одличне резултате. Пандуревић је био одличан ђак, касније студент, да би све то крунисао дипломом саобраћајног инжењера.
Млади инжењер Мирко Пандуревић се на почетку рата у БиХ (1992–1995) ставио у службу српског народа, на оба фронта, оног гдје се ратовало и оног гдје се градила Република Српска. Један је од оснивача Српске демократске странке, која је у најтежим временима стала у одбрану свог народа. Предратно сједиште предузећа било је у Сарајеву, у коме је радио. Требало је организовати предузеће за изградњу и одржавање путева у Републици Српској. За тај тежак задатак задужен је Мирко Пандуревић. Успио је да организује предузеће „Романијапутеве” са колегама Србима који су радили у Сарајеву и у Горажду. Захваљујући тим људима, на челу са Мирком Пандуревићом, поправљени су многи порушени мостови, путеви и изграђени нови. Почео је готово ни од чега, успио да подигне једно угледно предузеће које се зове „Романијапутеви”. У тешким ратним годинама Мирко је са својим људима градио. И на првим борбеним линијама градио је путеве који су били од виталног значаја у вријеме рађања Републике Српске. Уз све то, Мирко је успио да буде угледан домаћин и да у хармонији води своју породицу.
Текст преузет из Монографије ,,Соколац-срце Романије“
