Фабрика тепиха „Фатес“, чија је основна дјелатност производња и продаја тепиха, датира од 1976. године. Квалитет производа, који има дугорочан вијек трајања, годинама не опада јер се израђује 100% од вуне. Већ дужи низ година фабрика биљежи позитивно пословање, с тим што, у односу на претходну годину, бива осјетан пад производње од десет одсто. Директор Миодраг Дупљанин каже да за то постоји више разлога, али да нема разлога за бригу.
– Индустријски раст на нивоу БиХ се не остварује у планираном проценту, што се одражава и на пословање у бројним предузећима. Међутим, код нас је стање задовољавајуће; одржавамо континуитет у производњи, измирујемо обавезе према радницима, фондовима, партнерима, а то је примарни циљ овог предузећа. Немамо никавих дуговања према банкама, што је олакшавајућа околност у данашњем времену – оцијенио је он.
Планови за будућност су одржати позитивно пословање
У 2018. години склопљен је уговор са предионицом бивше фирме „Витекс“ у Високом те су под закуп узети на кориштење простор, опрема и постројење исте. Уговор истиче крајем октобра ове године, а како Дупљанин додаје, неће се обнављати у зимском периоду.
– Уколико не дође до продаје просторија, сљедеће године, када временски услови дозволе, поново бисмо ушли у ту причу. У сваком случају обезбиједили смо залихе предива за нарених годину и по дана – додао је.
Фабрика „Фатес“ тренутно броји тридесет осам запослених радника, у Високом је у радном односу по уговору тридесет двоје. Највећи проблем је недостатак квалификоване радне снаге.
– Мислим да је тај проблем заступљен на нивоу локалне заједнице, али и шире. Ишчезла су стара занимања у производним секторима као што су електричари, бравари и слична. Образовни систем у нашој средини, колико сам упућен, већ годинама се не прилагођава тржишним потребама, а све је више оних који запослење траже ван граница земље. На примјер, само у нашој фирми имамо електричара, који је изашао у пензију, али још увијек је запослен. Ријеч је о специфичној и комплексној дјелатности, која захтијева искуство, а профила нема на бироу – појашњава Дупљанин.
Кључни производ ове фабрике данас јесте машински тепих, у потпуности рађен од вуне. Иако се слабије продаје у односу на синтетичке и увозне, ријеч је о немјерљивом квалитету.
– Да бисмо се прилагодили конкуренцији, морали бисмо осавременити технологију, која изискује трошкове, чак милионске. Поређења ради, цијена рада по квадратном метру машинског тепиха који произведемо већа је од тржишне цијене синтетичког тепиха. Са друге стране, ако бисмо обновили машине, које су данас компјутерске, радна снага којом располажемо не би могла то изнијети. Оријентисани смо искључиво на рад са вуном. Сировину обезбјеђујемо на домаћем тржишту, док остале двије компоненте (јутино и памучно предиво) увозимо из Бангладеша, односно Азије – открио је директор „Фатеса“, чији се производи пласирају на територију бивших југословенских земаља, осим Словеније.
– Наш најважнији купац је компанија ФИС из Витеза. Одговорно се односи према роковима и уговору. Генерално немамо проблеме ни са другим партнерима – наглашава он.
Миодраг Дупљанин је на директорској позицији фирме од 1993. године и памти најтежа времена у којима је фирма функционисала.
– Имали смо велики број запослених радника – њих преко стотину и педесет. Обавезе су биле велике, а у складу са пословањем тешко се измиривале. Нисам могао да отпуштам раднике без отпремнине и прије него што нађу неко друго запослење. Када је фирма приватизована 2007. године, број радника се знатно смањио. Недавно сам, према архивским подацима, дошао до списка да имамо 105 живих пензионера који су радили код нас. Некада је на простору бивше Југославије било више предузећа са сличном дјелатношћу, али мислим да смо данас једини који су задржали старе машине – рекао је он.
Тешка времена преброђена су углавном ради добро његованих пословних односа са партнерима, а Дупљанин каже да је можда и његов највећи успјех чињеница да може свјетла образа стати пред њих. Планови за будућност су одржали позитивно пословање.
