Иако безмало већ две деценије не живи на овим просторима и ређе је него раније глумила у домаћим филмовима и серијама, Бранка Катић је и даље, у континуитету, једна од најпопуларнијих глумица у региону. Њена богата филмографија садржи чак око 70 одредница, а остварила је и бројне улоге у америчким и енглеским филмским остварењима. Чини се, међутим, да и поред успешне интернационалне каријере у последње време све радије прихвата улоге у домаћим серијама и филмовима. А када кажемо „домаћим“, мислимо на просторе бивше Југославије.
ЈЕДИНИ НАЧИН ДА СЕ ТАЈ ТРЕНД НАПУШТАЊА ЗЕМЉЕ ЗАУСТАВИ – И ТО НЕ САМО МЛАДИХ ЉУДИ НЕГО И ЧИТАВИХ ПОРОДИЦА – ЈЕСТЕ ДА СЕ МНОГО ТОГА У НАШЕМ ДРУШТВЕНОМ И ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ ИЗМЕНИ:
ДА СЕ МЛАДИМ ЉУДИМА ПРУЖИ ФЕР ШАНСА ДА РАДЕ И ГРАДЕ ЖИВОТ У ДРУШТВУ КОЈЕ БРИНЕ О ПОЈЕДИНЦУ, ДА ЖИВЕ У УРЕЂЕНОМ СИСТЕМУ У КОЈЕМ СЕ ПОШТУЈУ ПРАВЕ ВРЕДНОСТИ И У КОЈЕМ ЗАКОН ВАЖИ ЈЕДНАКО ЗА СВЕ. ПОРЕД ТОГА, ДА СЕ ЗНАЊЕ НЕ ДЕВАЛВИРА ЛАЖНИМ ДИПЛОМАМА И ДА ЉУДИ БУДУ СЛОБОДНИ ДА ИСКАЗУЈУ СВОЈЕ КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ И ОСТВАРУЈУ СВОЈА ЉУДСКА И ГРАЂАНСКА ПРАВА“
Бранка Катић глуми Мацу у серији „Ујка – нови хоризонти“, која је недавно почела да се емитује у Србији, а имаће улогу и у крими-серији „Група“, која ће ускоро почети да се приказује на РТС-у. Сви памтимо њену сјајну ролу у легендарној хрватској серији „Новине“, а припрема се и за важну улогу у још једној хрватској серији о имигрантима „Амнезија“, која ће почетком следеће године почети да се снима на Плитвичким језерима, у режији Горана Гајића.
Рођена је 1970. године, завршила је Академију драмских уметности у Новом Саду, у класи Радета Шербеџије. После низа легендарних улога у домаћим филмовима и серијама током деведесетих, 2000. године удала се за британског редитеља Джулијана Фарина, са којим има два сина. Једно време су живели у Лос Анђелесу, али јој се, како је рекла у једном интервјуу, није свидео амерички начин живота. Данас живе у Лондону.
Бранка Катић никада није крила своју склоност ка политичком и друштвеном ангажману, а веома јој је тешко пао рат на простору бивше Југославије и распад те државе. За себе ће рећи да је југоносталгична, противник је национализма, а више пута је изјавила да има потребу се бори за „праведно друштво“. Деведесетих је била активни учесник на демонстрацијама против режима Слободана Милошевића, а 2017. године била је једна од бројних јавних личности које су подржале кандидатуру Саше Јанковића за председника Србије. Активна је и у Лондону, оштар је противник Брегзита…
„ВРЕМЕ“: ДУГО ВЕЋ ЖИВИТЕ У ЕНГЛЕСКОЈ, АЛИ СТЕ ЈОШ УВЕК ПРИСУТНИ И НА ОВДАШЊОЈ КУЛТУРНОЈ СЦЕНИ. КАКО ВАМ СРБИЈА ИЗГЛЕДА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ГРАЂАНКЕ БРИТАНИЈЕ СВИХ ОВИХ ГОДИНА ОТКАКО НЕ ЖИВИТЕ ОВДЕ? ДА ЛИ ПРИМЕЋУЈЕТЕ НЕКЕ ПРОМЕНЕ ИЛИ СЕ ВРТИМО УКРУГ?
БРАНКА КАТИЋ: Мало шта се променило, а готово ништа набоље. На власти су иста лица које памтим из деведесетих, из времена несрећног рата који је довео до распада Југославије. Медији су у још горој блокади него пре, а мањина која је на власти има све повластице и бахато се њима користи. Још увек има превише острашћености и недостатка толеранције, непоштовања основних људских права, хомофобије, национализма, искључивости… У Великој Британији макар закони важе једнако за све, а они који су на власти још увек су одговорни људима који су их изабрали.
ШТА ВАМ ИЗ СРБИЈЕ НЕДОСТАЈЕ ДОК СТЕ У ЛОНДОНУ?
Недостају ми, увек и само, људи који су ми драги.
А ДА ЛИ МОЖЕТЕ ДА ЗАМИСЛИТЕ ДА ПОНОВО ЖИВИТЕ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА?
Могу, наравно. Ове године сам, снимајући серије „Ујка – нови хоризонти“ и „Група“, провела готово четири месеца у Србији и то није све: управо се припремам за снимање филма Душка Ковачевића у Београду.
ПРОЦЕЊУЈЕ СЕ ДА ИЗ СРБИЈЕ ГОДИШЊЕ ОДЕ ВИШЕ ОД 50 ХИЉАДА МЛАДИХ ЉУДИ, УГЛАВНОМ НА ЗАПАД. ОДЛАЗЕ И ВАШЕ КОЛЕГЕ. КАКО ЗАУСТАВИТИ ОДЛАЗАК НАЈБОЉИХ?
Једини начин да се тај тренд напуштања земље заустави – и то не само младих људи него и читавих породица – јесте да се много тога у нашем друштвеном и политичком систему измени: да се младим људима пружи фер шанса да раде и граде живот у друштву које брине о појединцу, да живе у уређеном систему у којем се поштују праве вредности и у којем закон важи једнако за све. Поред тога, да се знање не девалвира лажним дипломама и да људи буду слободни да исказују своје критичко мишљење и остварују своја људска и грађанска права.
ШТА ЋЕ БИТИ ОД ОВЕ ЗЕМЉЕ? НЕДАВНО ЈУ ЈЕ НАПУСТИО И ВАШ КОЛЕГА НИКОЛА ЂУРИЧКО, СА КОЈИМ ГЛУМИТЕ У СЕРИЈИ „УЈКА – НОВИ ХОРИЗОНТИ“…
Биће шта бити мора. Никола је одличан глумац који се са породицом храбро упустио у ту авантуру. Не сумњам да ће његов таленат препознати и у свету, а сасвим сам сигурна да ће га његова публика увек волети, где год био.
ЈЕДНОМ ПРИЛИКОМ СТЕ РЕКЛИ ДА СТЕ ЈУГОНОСТАЛГИЧНИ. КАДА ПОГЛЕДАМО КУЛТУРНУ СЦЕНУ НА БАЛКАНУ, ВИДЕЋЕМО ДА ЈЕ САРАДЊА НА ТОМ ПОЉУ МАЊЕ-ВИШЕ ОБНОВЉЕНА. ИПАК, У ЈАВНОМ ГОВОРУ ЈЕ ЈОШ УВЕК ОПСТАО „МРЗИЛАЧКИ“ ЈЕЗИК ИЗ ДЕВЕДЕСЕТИХ, КОЈИ СЕ ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА ИНТЕНЗИВИРА. КАКО БИСТЕ ОБЈАСНИЛИ ТУ КОНТРАДИКЦИЈУ, АКО ЈЕ УОПШТЕ КОНТРАДИКЦИЈА У ПИТАЊУ?
Културна везе никад нису ни прекинуте. И у време ратова култура и уметност су трансцедирале границе јер не функционишу по принципу „ограђености“. Уметност својом креативном снагом иницира приближавање, помирење и хармонизацију између појединаца и народа. Као најплеменитији изрази наше духовности, увек ће повезивати људе из региона. А мрзилачки језик, који се опет јавља, био је и остаће мрачна страна наше политике и разумевања историје. Та врста реторике не долази из света уметности него из области политике, по потреби и у складу са интересима владајућих странака. Толико страшних злочина и несреће је произашло из последњег рата, толико недужног света је страдало. У име чега? Кога? Не верујем у ратове.
ПОЧЕТКОМ СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ ИГРАЋЕТЕ У СЕРИЈИ „АМНЕЗИЈА“, КОЈА СЕ СНИМА У ХРВАТСКОЈ И КОЈА СЕ БАВИ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, ИЗБЕГЛИЦАМА И МИГРАНТИМА ИЗ ЈУЖНЕ ЕВРОПЕ, БЛИСКОГ ИСТОКА И СЕВЕРНЕ АФРИКЕ. ЧИНИ СЕ ДА ЈЕ ФЕНОМЕН ИЗБЕГЛИЦА И МИГРАНАТА МНОГО ПРОГОВОРИО О НАМА, АЛИ И О ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ, КОЈА СЕ ДИЧИ СВОЈОМ ОТВОРЕНОШЋУ И МУЛТИКУЛТУРАЛНОШЋУ, А КОЈА ЈЕ НА ИЗБЕГЛИЦЕ РЕАГОВАЛА РАСТОМ КСЕНОФОБИЈЕ, НАЦИОНАЛИЗМА И ДЕСНОГ ЕКСТРЕМИЗМА. КАКО ВИ ГЛЕДАТЕ НА ОВАЈ ФЕНОМЕН?
Избегличка криза је у само три године драматично променила политичку карту Европе. Манипулација страхом од миграната на крају је довела и до Брегзита. Дубоко саосећам са људима који су морали да напусте своје потпуно разорене домове. Тужно је и нехумано да су толики страдали у покушају стизања до Европе, а онда овде наишли на велики отпор и небригу. Лицемерно је да владе развијених европских земаља још увек продају оружје земљама у сукобу, а онда, под изговором ширења демократије, узимају улоге у решавању сукоба. А када ти несрећни људи успеју да се докопају развијених земаља Европе, стављају их у кампове са нељудским условима, депортују их без много саосећања, физички се обрачунавају са њима… Оно чиме ће се серија „Амнезија“, поред осталих тема, бавити јесте и бизнис кријумчарења избеглица, који је у протеклој години само на територији Хрватске – прецизније, на рути у Лици, где планирамо снимање – био вредан чак 150 милиона евра.
РЕКЛИ СТЕ ДА ЈЕ ДОЛАЗАК МИГРАНАТА БИО ПРЕСУДАН ФАКТОР И ЗА „ЧУВЕНИ“ БРЕГЗИТ. КАКО ВИ ГЛЕДАТЕ НА ИЗЛАЗАК ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ ИЗ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И НА СВЕ ОНО ШТО СЕ ПОВОДОМ ТОГА ДЕШАВА У ЈЕДНОЈ ТАКО ОЗБИЉНОЈ ЗЕМЉИ, СА ДУГОМ ТРАДИЦИЈОМ ДЕМОКРАТИЈЕ?
Цитираћу колегу Хјуа Гранта: „Брегзит је фантастичан пример нације која себи пуца у лице…“ Како волим све да идеализујем, још увек се надам да се Брегзит неће догодити. Кампања за Брегзит је била заснована на бројним лажима – од тога да ће новац који Британија даје Европској унији отићи у здравство до тога да странци узимају радна места Енглезима. Покушајем отцепљења Велика Британија слаби и Европу и своју позицију у свету, а но деал Брегзит ће, у случају да се деси, имати велике и тешке последице.
ГЕНЕРАЛНО, ЧИНИ СЕ ДА ИЗ СВЕТА ДОЛАЗЕ УГЛАВНОМ ЛОШЕ ВЕСТИ. ТРАМП, БОРИС ДЖОНСОН, ПУТИН… НА ЧЕЛУ МОЋНИХ ДРЖАВА – НЕ УЛИВАЈУ ПОВЕРЕЊЕ…
Мислим да је данас демократија на великом удару, што је последица суровости неолибералног капитализма и грамзивости великих корпорација. Обични грађани немају луксуз материјалне слободе коју би желели да имају, и то доводи до популистичког беса и поларизације. И ето нама злочестих кловнова на најважнијим позицијама.
ЦИТИРАЋУ ТОНИЈА БЕНА: „КАДА СРЕТНЕТЕ МОЋНИКА, ПОСТАВИТЕ МУ ПЕТ ПИТАЊА – КАКВУ МОЋ ИМАШ? КАКО СИ ЈЕ ДОБИО? У ЧИЈЕМ ИНТЕРЕСУ ЈЕ КОРИСТИШ? КОМЕ СИ ЗА ТО ОДГОВОРАН? И КАКО МОЖЕМО ДА ТЕ СЕ РЕШИМО?“
Имали сте заиста сјајну улогу у популарној хрватској серији „Новине“. Радећи на њој, сигурно сте много сазнавали о томе како функционишу новинари и редакције, и како се често на њима преламају разни утицаји. Када погледате медијску сцену Србије, особито таблоиде, шта видите?
Дневне новине сам престала да читам још давне 1991. године јер сам била изнервирана искривљеном сликом стварности коју су нам нудили. Таблоиде заиста не читам. Не желим да кварим свој дан мржњом, примитивизмом и неистинама које непрестано пласирају.
ИПАК, ДА ЛИ МОЖЕТЕ ДА НАПРАВИТЕ ПОРЕЂЕЊЕ ИЗМЕЂУ ОВДАШЊИХ ТАБЛОИДА И ОНИХ БРИТАНСКИХ?
Нема велике разлике. Таблоиди немају везе с истином, не изражавају никакву бригу о људима о којима пишу своје измишљене приче. Једина разлика је то што су таблоиди у Србији гласила владајуће партије којима се скреће пажња са релевантних политичких тема и којима се анестезира збуњена јавност. Од енглеских дневних новина читам „Гардијан“, допадају ми се његова етика и политичка коректност.
МЕЂУ ВАШИМ КОЛЕГАМА У СРБИЈИ ПОСТОЈЕ ОНИ КОЈИ СУ СПРЕМНИ ДА ХРАБРО ИЗНЕСУ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ О ДРУШТВЕНИМ И ПОЛИТИЧКИМ ПРОЦЕСИМА У ДРУШТВУ, АЛИ И ОНИ КОЈИ И НЕ КРИЈУ СВОЈУ БЛИСКОСТ СА ВЛАСТИМА. МЕЂУ ОВИМ ПОТОЊИМА СЕ НАЛАЗЕ И НЕКИ КОЈЕ СМО ДОНЕДАВНО ПРЕПОЗНАВАЛИ УПРАВО КАО ГРАЂАНСКИ ОРИЈЕНТИСАНЕ КРИТИЧАРЕ НАЦИОНАЛИЗМА И РАЗНИХ ДРУШТВЕНИХ ДЕВИЈАЦИЈА. КАКО ТО ОБЈАСНИТИ?
Верујем да је свако слободан да ради шта год пожели док год то што ради не угрожава друге. Разне моје колеге су биле у добрим односима са разним политичарима и то је њихово право. Свако има свој пут. Надам се само да то нису радили зато што су били уцењени и приморани да то чине.
А КОЛИКО ЈЕ ВАЖНО ДА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ОВАКВИМ КОНФУЗНИМ ВРЕМЕНИМА БУДЕ АНГАЖОВАН? РЕКЛИ СТЕ У ЈЕДНОМ ИНТЕРВЈУУ ДА СЕ ВРЕДИ БОРИТИ ЗА ПРАВЕДНО ДРУШТВО. КОЛИКО ЈЕ СРБИЈА УДАЉЕНА ОД ПРАВЕДНОГ ДРУШТВА?
Грађанска дужност свих нас је да будемо ангажовани. Бити „аполитичан“ је само још једна форма политичког делања коју власт у Србији потхрањује, зазирући од политички писменог и освешћеног грађанства. Мени је јако важна слобода, и мишљења, и делања, и изражавања. Верујем да се за слободу увек вреди борити.
ГЛАВНА ЛИЧНОСТ НАШИХ ЖИВОТА ВЕЋ ГОДИНАМА ЈЕ, НА НАШУ НЕСРЕЋУ, АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ. ДА ЛИ СМАТРАТЕ ДА БИ ОН МОГАО ДА БУДЕ ИНТЕРЕСАНТАН ЗА НЕКИ ФИЛМ ИЛИ ПОЗОРИШНИ КОМАД? РАЛЕ МИЛЕНКОВИЋ ЈЕ НЕДАВНО У ИНТЕРВЈУУ ЗА „ВРЕМЕ“ РЕКАО ДА ЈЕ ВУЧИЋ ЛИК КОЈИ МОЖЕ ДА ПОСЛУЖИ ИСКЉУЧИВО ЗА СКЕЧ?
Верујем да постоје интересантније и квалитетније теме. А представа је већ у току, можете је гледати на разним каналима, у дневницима који то више нису.
ВРАТИМО СЕ КУЛТУРИ. КОЛИКО ЈЕ УОПШТЕ КУЛТУРА ОВДЕ МОГУЋА БЕЗ УПЛИВИСАЊА ДРЖАВЕ ИЛИ ФИНАНСИРАЊА ИЗ НЕКИХ СТРАНИХ ФОНДОВА? КОЛИКО СУ ОВИ ПРОСТОРИ У СФЕРИ КУЛТУРЕ, НЕВЛАДИНИМ ЖАРГОНОМ РЕЧЕНО, САМООДРЖИВИ?
Култура не може бити одвојена од друштвених, економских и политичких околности, а у свим тим подручјима Србија се и даље суочава с озбиљним потешкоћама. Србија нема званичну културну политику. А зашто је културна политика тако важна? Зато што пружа подршку развоју креативности, чинећи културне вредности делом свакодневног живота најширег броја људи. Чини ми се да се свест Србије о њеној културној слици заиста мења, уз недостатак стратегије у овом подручју, недостатак добро дефинисане културне политике и транспарентних извора финансирања.
КАДА ПОСМАТРАТЕ НАШУ ПОЗОРИШНУ И ФИЛМСКУ СЦЕНУ, ШТА ПРИМЕТИТЕ ДА ЈОЈ НЕДОСТАЈЕ ИЛИ ДОСТАЈЕ? МАЊАК НОВЦА, ВИШАК ПОЛИТИКЕ?
Нисам била у могућности да погледам све што је у понуди, па не умем тачно да вам одговорим на ово питање. Ценим наше уметнике који успевају да изнедре квалитетне садржаје и у јако лошим условима у којима раде.
ЗА КРАЈ, ШТА БИСТЕ ДАНАС, У ОВОМ ДОБУ, ВОЛЕЛИ ДА ИГРАТЕ У ПОЗОРИШТУ ИЛИ НА ФИЛМУ? СА КИМ БИСТЕ ВОЛЕЛИ ДА САРАЂУЈЕТЕ?
Желим да сарађујем са талентованим људима који имају шта да кажу, у пројектима који су друштвено ангажовани и, као такви, имају своју улогу у побољшању наше свакодневнице и нашег разумевања људске душе.