Године 2009. у Београду је преминуо 44. врховни поглавар Српске православне цркве, патријарх Павле. Вољели су га вјерници широм Балкана, а поштовали чак и они који нису религиозни. Са друге стране, он им је узвраћао добротом и благошћу за коју ће они који су имали прилике да га упознају рећи да је била „небеска“. Иза њега остале су многобројне анегдоте, а ово је једна од њих.
Покојни патријарх Павле био је надалеко познат по својој скромности. Није волео повластице ни скупе поклоне, користио је градски превоз и увек сам водио рачуна о својој одећи. Нарочито је интересантна била прича коју и даље можете чути од свештеника и монаха који су га познавали о ципелама патријарха Павла.
Наиме, иако је носио скромну одећу, патријарх Павле је увек имао лепе ципеле – лаке, удобне и беспрекорно чисте. Нјима је “табанао уздуж и попреко” по Београду чак и када је зашао у неке озбиљне животне године, а престоничани ће вам рећи да је знао и да потрчи, нарочито када је требало да сустигне трамвај. Носио их је 30 година!
Једном приликом, неко је патријарха питао за његове необичне ципеле.
– Јесте, удобне су, могу у њима дуго да пешачим – рекао је.
– Где сте их купили?
– Ех, купио! – одмахнуо руком патријарх Павле као да тиме ставља тачку на разговор.
Касније су људи блиски поглавару српске цркве открили истину о овом необичном комаду коже.
Реч је заправо била о женским чизмама – патријарх их је пронашао бачене близу куће своје сестре и, видевши да су старе, али очуване, покупио. Након тога је, у својој малој радионици, од њих направио ципеле за себе.
Мало ко ово зна, али патријарх Павле је био већ обућар и често је поправљао, али и правио ципеле за себе. Прича каже да га је занату научио неки обићар у близини Патријаршије, али има и оних који тврде да је вештину стекао у манастиру.
Како било, знао је да поправља и прави обућу, а након тога, штедљив какав је био, сматрао је да нема потребе да више купује ципеле и тако цркви “прави штету”.
