Свом дјетету можете помоћи тако што ћете га научити да је потребно разговарати о свим позитивним и негативним стварима које му се догађају сваки дан. Важно је да дијете зна да увијек може да вам се повјери и да га нећете осуђивати.
Идентификујте и дефинишите своје најчешће емоције. Изабери 3 једноставне емоције, нпр. срећа, туга, изненађеност.
Пред својим дјететом реците шта осјећате и зашто се тако осјећате. Покушајте да га на неутралан начин информишете о негативној или позитивној емоцији. Нпр. за осјећај среће можете узети недељни ручак када сте сви на окупу.
Покушајте да погодите шта ваше дијете осјећа. Користите реченице као што су “Ох, изгледаш јако тужно” или “Сигурно си поносан на то!”. Ако дијете има жеље и стрпљења за разговор, можете додати реченицу која објашњава његову емоцију. На овај начин ће почети да примјећује да сваки поступак има своје посљедице.
Након што остварите успјешну комуникацију с дјететом и оно почне да описује своје емоције из дана у дан, након пар недјеља питајте га како се осјећа у вези са неким догађајем. На примјер “Да ли те је уплашила изненадна грмљавина?”. Циљ је подржавање коришћења емоционалног вокабулара, којим подстичете разумијевање, емпатију и комуникацију у породици.