Министри ЕУ разговараће на састанку Савјета општих послова у уторак, 19. новембра у Бриселу о ситуацији у области политике проширења и приступања Унији.
Из Савјета ЕУ поручују да ће први пут бити размотрен и француски приједлог о реформи политике проширења, али да се не очекује конкретизација заједничких закључака.
– Не знамо колико ћемо моћи бити конкретни, али свакако желимо послати позитивну поруку регион – наводе из Савјета и додају да би то требало да буде тек први корак ка обнављању политике проширења, али и повјерења међу чланицама ЕУ и земљама са Западног Балкана.
Француска је прошле недјеље земљама чланицама доставила на разматрање “приједлог за дискусију” у коме је представила четири принципа које Париз види као основе за нову методологију проширења ЕУ, преноси Тањуг.
Пошто је у октобру блокирала отварање приступних преговора са Албанијом и Сјеверном Македонијом, Француска се заложила за постепеније приступање ЕУ, отварање структурних фондова ЕУ земљама кандидатима, али и за стриктнију политика условљавања и реверзибилност процеса проширења.
У Бриселу напомињу да је француски приједлог “предмет за дискусију”, а да би коначан облик евентуалне реформе методологије проширења требало да зависи од консензуса свих држава чланица.
У Савјету ЕУ сматрају да се лидери ЕУ неће конкретније вратити питању политике проширење прије Европског самита сљедеће године.
Из финског предсједавања Савјета ЕУ наводе да је у питању “транзициони” тренутак за ЕУ институције и да се тек чека формирање нове Европске комисије која би требало да, уколико земље чланице то затраже, изради нову методологију политике проширења.
Циљ је да све буде договорено и прецизирано до прољећа 2020. година како би се покренули приступни преговори са Албанијом и Сјевереном Македонијом, односно обновило међусобно поверење и партнерство на Самиту ЕУ-Западни Балкан планираном за мај 2020. године у Загребу.
Подсјетимо, недавно окретање леђа ЕУ Сјеверној Македонији и Албанији, а и поруке француског предсједника Емануела Макрона о Босни и Херцеговини изазвали су отпор регије и сумњу у жељу ЕУ да земље Западног Балкана прими у своје окриље.
Иако се већина чланица ЕУ изјаснила за почетак преговора са Албанијом и Сјеверном Македонијом, Макрон је дао до знања да је осим реформи у тим земљама нужна и реформа поступка проширења саме ЕУ.
