Република Српска иницираће оснивање фонда за прикупљање новца за тужбе против високих представника у њиховим државама – најавио је српски члан Предсједништва БиХ.
Захваљујући Бонским овлашћењима, високи представници у БиХ својом вољом смјењивали су, осуђивали и наносили штету званичницима. Због тога ће, поручује Милорад Додик, Република Српска урадити све што је у њеној моћи да се штета коју су нанијели високи представници у БиХ коначно казни.
„Биће донесена и одлука да се у оквиру Републике Српске, ту ћемо позвати приватни и други сектор, обичне људе, да направимо фонд, у којем ћемо покушати да прикупимо новац да тужимо високе представнике у њиховим државама, јер нам то једино преостаје. Република Српска није међународно призната држава и нема капацитет да покреће спорове на међународним правосудним инстанцама, али можемо приватно да тужимо у земљама одакле долазе високи представници“, каже Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.
Сви који су били на удару незаконитих и антидејтонских одлука треба да реагују, сматрају неки од СДС-ових кадрова који су смјењени од стране високог представника. Милован Бјелица је, седмог марта 2003. године, био један од првих из те странке који се нашао на мети високог представника. Био је на позицији предсједника скупштине града тадашњег Српског Сарајева, директора Дирекције СДС-а и локалне организације СДС-а.
За АТВ Бјелица прича да га је тада Педи Ешдаун телефоном обавијестио о смјени због наводног помоћи лицима оптуженима у Хашком трибуналу. Касније је доказано да оптужбе нису биле тачне.
„Нисам могао ући у државне институције, нисам имао право на рад, здравствено, пензионо осигурање. Да сам почео нешто приватно радити, тај који би радио са мном морао би са неким радити, имао би исте проблеме и дошао би под удар тих мјера високог представника. Тако да је то трајало непуних десет година, сигурно то остави велике посљедице на људе и на чланове наших породица“, каже Милован Бјелица, СДС.
Дугогодишњи универзитетски професор и некадашњи члан главног одбора СДС-а, Радомир Лукић, такође је смијењен одлуком високог представника са позиције декана Правног факултета на Палама. Против оптужби да је био дио мреже за подршку првом предсједнику Републике Радовану Караџићу није имао прилику да се бори. Скарадне, страшне и незамисливе ствари, каже за АТВ Радомир Лукић, претрпили су сви који су се нашли на удару високих представника.
„Свако ко је за нешто оптужен има право да се брани, свако против кога је донесена нека одлука, има право да се противи тој одлуци коришћењем правних средстава, прије свега правних лијекова. Ми од тога нисмо имали апсолутно ништа, а одузет нам је велики број грађанских, политичких, социјалних и економских права. И никога за то, од свих тих вајних тумача Устава, од свих тих вајних подржавалаца демократије, мора и просперитета, није рекао ниједну једину ријеч“, каже Радомир Лукић, универзитетски професор.
За бонским овлашћењима чак 430 пута посегнуо је Педи Ешдаун, који је био високи представник у БиХ од 2002. до 2006. године. Остао је упамћен по „сјечи“ кадрова када је само у једном дану смјенио 60 јавних и партијских функционера, углавном чланова СДС-а. Након њега, за бонским овлашћењима најчешће је потегнуо Волфганг Петрич, 242 пута.
Посланици Народне скупштине Републике Српске на посебној сједници 12. новебра усвојили су закључке којима, између осталог, одбацују и бонска овлашћења високих представника у БиХ.
