Око 11.000 научника је одобрило истраживање које каже да се свет суочава са климатским ванредним стањем.
Ово истраживање, засновано на подацима о различитим мерама који су прикупљани 40 година, наводи да се светске владе не баве кризом.
Без дубинских и трајних промена, свет се суочава са „непрепричљивом људском патњом“, наводи се у студији.
Научници кажу да имају моралну обавезу да упозоре на размере ове опасности.
Објављено у дану када су сателитски подаци показали да је претходни месец био најтоплији октобар у историји, ново истраживање показује да је мерење температуре површине земље неадекватан начин за бележење реалних опасности од прегревања.
Аутори су зато узели у обзир различите податке за које верују да представљају „пакет графичких виталних знакова климатских промена током последњих 40 година“.
Ови индикатори обухватају раст људске и животињске популације, производњу меса по глави становника, глобални губитак шумске површине, као и коришћење фосилног горива.
У неким областима дошло је до напретка. На пример, обновљиви извори енергије су у значајном порасту, па је коришћење ветра и соларне енергије у порасту од 373 одсто по деценији – али је још увек 28 пута мање од употребе фосилног горива 2018.
Посматрани заједно, већина индикатора виталних знакова, по мишљењу научника, иде у погрешном смеру и доприноси климатском ванредном стању.
„Ванредно стање значи да уколико не поступамо и не одговарамо на климатске промене смањењем емисије угљеника и сточарске производње, као и смањењем крчења земљишта и употребе фосилног горива, утицаји ће вероватно бити много озбиљнији него што смо до данас искусили“, рекао је главни аутор доктор Томас Њусом са Универзитета у Сиднеју.
„То би могло да значи да у неким подручјима на планети људи не могу да се населе“.
Како се ова студија разликује од других извештаја о климатским променама?
Ова студија понавља многа упозорења о којима су писали научници, укључујући и Међувладин панел о климатским променама (ИПЦЦ). Аутори желе да представе јасну и једноставну географску слику ширег спектра индикатора која може да јавности и владама јасно да стави до знања да је ситуација озбиљна, а да је реакција на њу слаба.
Уништавање дрвећа мора да престане уколико ће се државе озбиљно бавити климатским променама.
Оно у чему се разликује је што показује да иако је ситуација лоша, није безнадежна. Научници показују шест области у којима треба предузети хитне кораке, а то су:
Енергија: Политичари треба да пропишу довољно високе накнаде за емисију угљеника како би мотивисали мању употребу фосилног горива, треба да укину субвенције компанијама које производе фосилно гориво и да примене мере очувања животне средине и да истовремено замене употребу нафте и гаса обновљивим изворима.
Краткотрајни загађивачи: Они обухватају метан, хидрофлуорокарбон и чађ – научници кажу да њихово ограничавање има потенцијал да смањи краткорочи тренд загревања за 50 одсто током наредних неколико деценија.
Природа: Зауставити крчење земље, обновити шуме, ливаде и магрове – све то би помогло у смањивању угљен-диоксида.
Храна: Научници кажу да је неопходна велика промена у начину исхране како би људи јели првествено биљке, а мање производа животињског порекла. Смањивање бацања хране је такође кључно.
Привреда: Променити ослањање привреде на нафтна горива и угаљ – и одустати од раста светског БДП-а и тежње ка богатству.
Популација: Свет мора да стабилизује глобалну популацију која је у порасту за око 200.000 људи дневно.
Ко су научници који су одобрили извештај?
Око 11.000 научника свих врста и опредељења из 153 земље света је одобрило истраживање.
Аутори кажу да нису циљали на појединце, због чега постоји приметан недостатак неких већих имена из области истраживања климатских промена.
Сви детаљи о томе ко је потписао одобрење су објављени на интернету.
„Емисије гасова су све веће, температуре су у порасту, а за ово знамо већ 40 година и још увек нисмо ништа предузели – није потребно да будете научник да би знали да имамо проблем“, рекао је Њусом.
Шта аутори желе да се сада деси?
Истраживачима је доста јер бројне конфоренције и састанци о клими нису успели да произведу смислене акције. Међутим, они верују да растући глобални покрет протеста доноси наду.
„Охрабрује нас скорашњи пораст забринутости – владе усвајају нове законе; деса у школи штрајкују; процесуирају се тужбе; активистички грађански покрети који захтевају промену.
„Као научници, апелујемо на широку употребу виталних знакова и надамо се да ће графички индикатори олакшати онима који пишу законе, као и јавности, да разумеју размере кризе, да среде приоритете и прате развој“.
А шта је са растом људске популације?
Идеја о утицају на раст људске популација је веома контроверзна, а преговарачи Уједињених нација су је оценили као превише „запаљиву“. Аутори кажу да окретање главе на другу страну више није опција.
Раст људске популације је нешто чиме се треба позабавити, кажу аутори.
„Ово је дефинитивно контроверзно питање – али мислим да о популацији треба говорити када разматрамо утицај људи на планету“, рекао је доктор Њусом.
„Када представљамо ове резултате, важно је и да гледамо на позитивне стране, а једна од позитивнијих које смо извукли из ових података јесте да сада постоји благи пад наталитета на глобалном нивоу“.
