Француска ће изнети предлоге за реформу процеса проширења ЕУ на следећем састанку Савета министара општих послова 19. новембра, сазнаје РТС у дипломатским изворима у Бриселу.
Европски министри вратиће се теми проширења пошто у октобру ЕУ није могла да се договори о отварању преговора са Северном Македонијом и Албанијом због противљења Француске, чему су се, у случају Албаније, придружиле и Данска и Холандија.
Више земаља чланица, међу њима Италија, Пољска, Аустрија, Чешка и друге, затражило је да се о проширењу настави дебата већ на следећем министарском састанку, „да би се нашао пут из садашње блокаде и показало како ЕУ није окренула леђа земљама региона“, након негативне одлуке прошлог месеца, сазнаје РТС.
Међу земљама чланицама постоји сагласност да разговоре треба наставити, а Француска је затражила да они буду добро припремљени како би се избегло понављање познатих ставова и стварање нереалних очекивања, с обзиром на то да састанак 19. новембра неће бити о отварању преговора, већ припрема за расправу и евентуалне одлуке на пролеће 2020. године.
Француска је ставила до знања да ће дати своје предлоге за реформу процеса проширења, када ова тема буде формално на дневном реду следећег састанка савета министара 19. новембра.
Према за сада још незваничним најавама које стижу из Париза, француски предлог значи да би земље кандидати могле брже да користе предности ЕУ у неким областима у којима остваре добар напредак, не чекајући на пуноправно чланство.
С друге стране, процес би био реверзибилан, односно, земља кандидат би могла да изгуби неке предности ако промени политику или почне да назадује.
„Неуспех да се донесе конкретна одлука на самиту ЕУ у октобру створио је застој који ризикује да блокира не само отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом већ и политику проширења ЕУ уопште“, наводи европски дипломатски извор, уз оцену да би састанак 19. новембра требало да одреди неку врсту мапе пута за излазак из ове ситуације.
Једна од опција коју ће размотрити земље чланице је да се од Европске комисије затражи извештај како унапредити методологију процеса проширења, који би Комисија поднела почетком следеће године.
Осим тога, државе чланице треба да одлуче хоће ли од Комисије затражити и нови извештај о стању реформи у Албанији и Северној Македонији, као предуслов за дебату о отварању преговора, до које ће вероватно доћи на самиту ЕУ у марту следеће године.
Самит ЕУ у марту је логичан тренутак за нову расправу о тој теми, с обзиром на усвојену одлуку да ће се ЕУ вратити овом питању „пре самита у Загребу у мају 2020. године“.
„Међутим, кључно питање је шта су услови који би омогућили да Француска до тада промени своју позицију„, оцењују извори у Бриселу.
Није извесно ни хоће ли се земље чланице наклоњене проширењу на Балкан сложити са идејом да ревизија процеса приступања буде предуслов за отварање преговора са Скопљем и Тираном или ће инсистирати на обрнутом редоследу потеза.
Извори у Савету ЕУ не искључују могућност да ће се о реформи процеса проширења разговарати и на нивоу лидера на самиту ЕУ средином децембра у Бриселу.
