Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је данас у Ливну да не смије бити заборављено страдање српског народа од усташа, које су у овој епархији у Дргом свјетском рату убиле и заклале око 20.000 Срба, а само у Бихаћу између 12.000 и 14.000.
Владика Сергије служио је Свету архијерејску литургију у Спомен-капели у Ливну гдје је данас стигао Часни крст из Јерусалима и плаштаница из Русије, те је у бесједи подсјетио да су усташе убијене ливањске Србе, којима је направљена ова капела, бацили у јаме Ливањског поља.
– Управо они који су клали, годинама су то заташкавали. После тог клања, нажалост, завладало је безбожништво – рекао је владика Сергије ин пожелио да се тако нешто никада не понови.
Владика је указао пред око 200 Срба, окупљених на литургији, да је потребно много више јединства да би опстали и остали на овим просторима.
– Имамо такву историју какву мало који народ има. Када сам сада био у Грчкој, однио сам дио моштију медљанских мученика. Тамо су се дивили колико само у мојој епархији има светих мученика. Драга браћо и сестре има их мноштво у земљи закопаних – рекао је владика.
Он је истакао да је у Епархији бихаћко-петровачке страдало више Срба него што их данас има живих, те да српски народ не смије дозволити да поново буде изложен страдању.
Парох ливањски Предраг Црепуља је подсјетио да је 1941. године на Огњену Марију побијено и заклано око 1.200 ливањских Срба, а да је Црква Успења Пресвете Богородице, која је изграђена 1856. године, у свим ратовима била склониште Србима.
Свештеник је додао да је у посљедњем рату ова црква девастирана, а костурница у којој били посмртни остаци страдалих у Другом свјетском рату минирана, те да им је потребна помоћ за њену обнову до прославе 800 година од аутокефалности у септембру наредне године.
Он је рекао је да је данас веома тешко бити Србин у овом граду, гдје живе углавном старији Срби и само дванаесторо српске дјеце, те напоменуо како се страдање српског народа у ливањском крају почело од тамничења Старог Вујадина и његовог погубљења са синовима у кули изнад Ливна.
Црепуља је напоменуо да је у парохију у Ливно данас стигао Часни крст из Јерусалима, дар Његове светост партијарх Иринеј, као и плаштаница коју су везле монахиње из Русије.
Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда Гордана Достанић рекла је Срни да помажу повратницима у Ливно, првенствено малобројној српској дјеци.
– Тешко је бити Србин у Ливну, то је сасвим јасно, али они овдје имају своју школу ћирилице, одлазе у своју цркву, поштују своју вјеру. Ми се трудимо да помогнемо, поготово дјеци и младим нараштајима да не забораве своје писмо, језик и вјеру истакла је Достанићева.
У Ливну су данас били и чланови Удружења „Чувари Христовог гроба“ из Врлике код Книна, као и дјеца и вјерници из Хоче са Косова и Метохије.
Станоје Бркић из Хоче је рекао да саосјећа са Србима у Крајини, јер исту судбину проживљавају и Срби на Косову и Метохији. „Ово су моја браћа по вјери, али су и браћа по мукама, јер исту судбину и страдање проживљавамо. Данас смо дошли овдје како бисмо показали да смо уз њих и у овим злим временима“, рекао је Бркић.
У културно-забавном програму наступила су дјеца из Хоче и малобројна српска дјеца из Ливна.
Међу окупљеним Србима били су и начелник општине Дрвар Душица Рунић, начелник Источног Дрвара Милка Иванковић, која је финансијски помогла изградњу црквено-народног конака у српском селу Губин у општини Ливно.
Светој архијерејској литургији су присуствовали и српски министар у Ливањском кантону Василија Броћета, предсједник Иницијативног одбора кровне асоцијације Срба Федерације БиХ Миле Марчета, директор Центра за културу и спорт из Дрвара Сузана Јовић и други.
