Ако већ до сада није било довољно катаклизми за забринутост, недавно објављена књига вратила је још једну ужасну могућност у средиште позорности јавности. Између осталих катастрофа, „Енд Тимес“ Брајана Волша (Брyан Wалсх) истиче ерупцију супервулкана Јелоустоне у Сједињеним Државама као догађај који би могао уништити велики дио човјечанства, доноси Биг Тхинк.
Вулкан Јелоустон у Вајомингу не избија превише често. Посљедњи пут то је било прије 640.000 година. Нико не може са сигурношћу знати када ће поновно експлодирати, али по неким се мјерењима то сада већ може догодити у било којем тренутку.
Кад се то догоди, може се рачунати на то да ће ерупција у атмосферу избацити 240 километара кубичних камења, прашине и пепела, као што се то догодило током посљедње велике ерупције. Избио би такав ток магме који би затрпао подручје у кругу од 60 километара. Дијелови Колорада, Вајоминга и Јуте завршили би затрпани с једним метром пепела. Цијела пространства Средњег запада била би прекривена с десетак центиметара таквог пепела.
А ако мислите да већ то звучи као ужасна вијест, онда знајте и то да би у атмосферу из таквог вулкана покуљало толико прашине и отровних плинова попут сумпорног моноксида да би цијели планет био омотан густим облаком који би одбијао сунчеву свјетлост. Дошло би до драматично брзог хлађења цијелог планета и клима по цијелом свијету била би радикално потхлађена најмање неколико година.
Пољопривреда би била уништена, распале би се електроенергетске мреже. Без сунчеве свјетлости, без топлине и без хране наступио би свеопшти помор живота на Земљи, па тако и људи. Како наводи Волш у својој књизи, извјештај Европске фондације за науку о екстремним геолошким опасностима из 2015. године назвао је то што би се могло догодити „највећом катастрофом од почетка цивилизованог живота на Земљи“.
Доктор Јержи Заба, геолог са Универзитета у Шлеској у Катовицама, био је још одређенији. Изјавио је у једном интервјуу да процјењује да би око 5 милијарди људи помрло од глади „услијед учинака климатских промјена“. Ако Јелоустон експлодира, каже он, једини начин за бар некакву шансу за преживјети било би бјежати из Сјеверне Америке.
Волш овакав сценариј назива, без претјеривања, „егзистенцијалним ризиком“ и за САД и за цијели свијет. Пише да се „стручњаци за ризик опстанка човјечанства у великој мјери слажу да су супервулкани – којих је широм планета распоређено 20 – природна пријетња која представља највећу вјероватност нестанка човјечанства“.
А кад би се таква ерупција супервулкана Јелоутон могла догодити? У Националном парку Јелоустон годишње се забиљежи око 3000 мањих потреса, али су катастрофалне експлозије ријетке.
