Српска православна црква обиљежава осам вијекова постојања и због самог тог јубилеја заслужује највише поштовање. Издржала је за то вријеме и турски зулум и паљење моштију свога оца Светог Саве, прошла кроз погром у НДХ-а и затирање у комунизму, поднијела у својим редовима лоше попове и још лошије владике, има(ла) на челу патријархе с манама и срела се са силом разних других зала, али је све то преживјела и дочекала 800 година постојања. Осам сто-ти-на!
И зато је јако, јако ружно оно што је написао члан Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Српске Небојша Вукановић. Оно што је написао не заслужује ни да се понови, јер онаквим епитетима свештенике или великодостојнике СПЦ, а камоли самог српског првојерарха нису частили ни најгори Турци Османлије, као ни мрачњаци познати по кожним мантилима из 50-их или 60-их година прошлог вијека.
И зато је јако ружно када онакве ријечи дођу од једног народног посланика и то Српске демократске странке, која поред свих силних грешака и замјерки које бих јој се могле изрећи носи немјерљиве заслуге за то што се Српска православна црква послије деценија таворења у комунизму вратила на мјесто које заслужује и заузела улогу институције којој Срби највише вјерују. Далеко од тога да Црква и они који је представљају нису направили низ силних погрешака којима су вјернике тјерале од олтара и крњиле њен углед, али поред свега тога и поред свих тих ствари које су за најоштрију осуду, треба се само присјетити свијетле стране и чињенице да је на њеном челу до прије десет година био један живи светац и духовник који највећем броју Срба и дан-данас падне на ум када чује ријеч патријарх. Блаженопочивши наш патријарх Павле.
И зато је, ма колико био киван на њега, недопустиво “моралном и људском наказом у мантији” називати онога ко сједи у трону Светог Саве, у којем је прије њега сједио један патријарх Павле. Колико год се не слагао са његовом и одлуком Светог синода, постоји много пристојнији начини да се то каже и изрази.
Ружно је то и зато што бих могао дуго набрајати потезе највиших црквених великодостојника, па тако и самог патријарха с којима се не слажем, а међу њима је и одлука о додјели ордена поводом свечане прославе 800 година аутокефалности, али никада себи не бих толико придао на важности да то кажем на начин какав не приличи никоме. А камоли некоме ко покушава да гаји ореол части и честитости и ко очекује да му Срби на неким новим изборима поново поклоне повјерење. Богами, не вели!
На крају, цитираћу само члан 113. Статута СДС-а који каже:
– У случају престанка рада СДС-а, имовина припада Српској православној цркви.
И зато је јако лијепо оно што је овим поводом рекао Мирко Шаровић. Иако се не би рекло да ће од тога бити пуно користи.
