Вјеровали су му и Хитлер и Черчил, али не и ФБИ

У америчком Федералном истражном бироу досије о Душку Попову има 2.870 страница и био је под ембаргом педесет година. Из њега се види да су све приче о српском Џејмсу Бонду истините

Душко Попов је данас, посебно у Великој Британији, а потом и у свету, легенда Другог светског рата и светске шпијунаже. Британци тврде да је Попов један од десет највећих британских шпијуна. То тврде и Срби. О њему је написано 36 књига. Попов је био двоструки шпијун, познат под тајним именом Трицикл, који је, радећи за британску тајну службу, мрсио конце немачком Абверу и помагао српске четнике. За своје заслуге одликован је Орденом британске империје, једним од највећих одликовања у Енглеској, али и немачким Крстом. Када је пензионисан као пуковник МИ-6, добио је од краљице Викторије лично на поклон скупоцени Модиљанијев цртеж са њеним потписом.

Преминуо је 1981. у Кану, не дочекавши седамдесету годину. Пазио га је његов син Марко Попов, који је одрастао уз оца у Грасу, надомак Кана. Као наследник, Марко Попов је тек почетком 21. века уз помоћ британске обавештајне агентуре МИ-6 добио дозволу да прегледа очев досије у америчком Федералном истражном бироу.

– Од ФБИ сам добио досије мог оца Душка Попова на тачно 2.870 страница. Ова документација Федералног истражног бироа САД о Душку Попову била је под ембаргом педесет година. Из ње се види да су све приче мог оца и о мом оцу истините – поверио ми се син највећег српског шпијуна.

Прегледајући америчку тајну документацију, схватио је да је све што је његов отац радио или документовао стизало директно на сто Едгара Хувера, легендарног директора ФБИ. Чак и документ Душка Попова да постоје планови за напад на Перл Харбур.

– Тај документ доказују да је мој отац први обавестио Американце да ће Јапанци напасти њихову војну ратну луку Пер Харбур. ФБИ је, нажалост, тада 1941, баш као и 11. септембра 2001. године, затајио – каже Марко Попов.

Марко Попов, као син „српског Џејмса Бонда“, признаје да је о очевој тајној професији сазнао када је напунио 10 година. Тада је, наиме, Душко Попов објавио своју књигу „Шпијун-контрашпијун“:

– Шпијунски свет мог оца мене до тада није занимао, јер ја као дечак ништа од тога нисам разумео. Моја мајка је била у браку 14 година са оцем. Имала је 18 година кад се удала за њега, а он је имао 47 година. Ни она ништа није знала о тајном животу свог мужа. Моја браћа Дејан, Омер и Влада и ја смо били сувише млади да бисмо разумели његов шпијунски живот и његове шпијунске авантуре. Моја мајка је због те књиге била много више узбуђена, јер је тек после дванаест година брака са мојим оцем Душком открила за кога се удала.

Своју аутобиографску књигу „Шпијун-контрашпијун“ Душко Попов је написао не да би кончано открио свој прави идентитет, већ да би могао да плаћа рачуне, да издржава велику кућу и породицу. Када се те 1974. године у књижарама Америке и Велике Британије појавила ова Душкова аутобиографска књига, славни писац Грејем Грин рекао је да је она класика шпијунаже.

– Књига мог оца постала је бестселер у САД и Великој Британији 1974. године, кад је први пут издата. Са њим су тада направили интервјуе у САД телевизијски новинари и водитељи Џони Карсон, Лари Кинг, Мерв Грифит и многи други. Ја бих на тим путовањима по Америци обично седео сам у хотелској соби и гледао те телевизијске емисије. Сећам се да ми је било досадно и да сам увек мењао канал на ком је мој отац Душко, за канал са цртаним филмовима. Имао сам тада десет година – сећа се Марко Попов.

Западна јавност је тада први пут сазнала да је славни и неухватљиви агент Трицикл био Србин. Рођен је 1912. године у Тителу, али је детињство провео у Дубровнику и Београду. Душко је одрастао у Француској улици број 5, у угледној породици велетрговаца француским скупим тканинама и фабриканата шешира. Његова рођака Јелка Дукић Ђорђевић, која је дуго живела у Београду, послала је Душка Попова на школовање у Фрајбург. Према најновијим подацима ФБИ, млади Душко Попов је баш у Фрајбургу почео да кокетира са енглеском тајном службом.

Душко Попов је у у својој књизи лепо описао како је постао британски агент. Непосредно пред рат одлази у Лондон, 1940. године. Одмах се пријавио у Сикрет интелиџенс сервис. Ангажовао га је лично сер Стјуарт Мензис. Шеф британских шпијуна му је тада рекао:

– Од сада сте двоструки агент, а то значи да ћете бити изложени много већим опасностима. Мораћете добро да се припремите да преварама продрете што дубље у само језгро Абвера.

А онда га је очински упозорио:

– Господине Попов, у шпијунажи су промашаји смртоносни!

Душко Попов је за време рата био познат код британског Интелиџенс сервиса као шпијун Трицикл, а код немачког Абвера, где се убацио, био је регистрован као тајни агент Иван.

Сер Стјуарт Мензис, ратни шеф Интелиџенс сервиса, једном приликом се свом најбољем агенту Попову обратио на следећи начин:

– Поштени сте, али без скрупула. Ваши инстинкти и интуиција јачи су од ваше интелигенције, која је натпросечна. Савест вас никада не узнемирава. Амбициозни сте и безобзирни, умете да будете чак и сурови. Када се уплашите, не падате у панику. Мислите јасније и доносите боље и брже одлуке када сте гоњени нагоном за самоодржање него када размишљате. Ви имате, за мој укус, превише разних метода на репертоару, али то је добро за посао.

ЗА време студија у Фрајбургу дошао је у сукоб са Гестапоом. Хапшен је због комунистичких књига које су пронађене у његовој соби. Протеран је из Немачке, спасавши се концентрационог логора уз помоћ свог пријатеља Јохана Јебзена, човека сличног бонвиванског профила, који ће одиграти крајње значајну улогу у његовом животу. Дипломирао је у главном граду Србије.

У Београду, код српског краља 1940. године, споменути Немац из Рајха Јохан Јебзен, звани Џони, преко брата Ивана ступа у контакт са Душком и успева да га врбује за рад у Абверу, немачкој војној обавештајној служби. Али он то чини на посебан начин:

„Ако хоћеш да уништиш чопор, најбоље постани део њега.“

Попов пристаје, и одмах се повезује са човеком британске тајне службе у Београду.

Јебзен често долази у Београд и са Поповим организује пласирање немачких производа који су недостајали на југословенском тржишту. У Београду заједно оснивају, са Јохановим капиталом, предузеће „Хеморад А. Ц.“, за трговину хемикалијама. Канцеларија фирме налазила се у Балканској улици све до априлског бомбардовања, а затим се сели у Крунску 38/II, у стан Николе Војновића.

У фирму су укључени најповерљивији пријатељи др Ивана Попова, који су већином знали позадину оснивања фирме. А то није било случајно, јер је једна од главних шпијунских веза у Југославији Душку Попову био његов рођени брат др Иван Попов, такође британски шпијун.

АВАНТУРЕ МЛАДОГ ГОСПАРА

Попов је рођен у породици Зоре и Милорада Попова. Његов отац Милорад је био трговац, а стриц Миливоје шеширџија. Имали су у Београду велику кућу на почетку Француске улице. Одрастао је у југословенској престоници и Дубровнику, где је, са старијим братом Иваном и млађом сестром Олгом, као млади госпар уживао на јахтама, јурио брзим аутомобилима и фасцинирао лепе госпођице. Његов брат је студирао медицину у Болоњи, а он уписао права 1936. у Фрајбургу.