У организацији Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине у Сарајеву је јуче одржано предавање професора доктора Благоја Говедарице, на тему „Култна колица са Гласинца – Примарни налаз босанскохерцеговачке археологије“. Зачетак археологије Босне и Херцеговине везује се за Гласинац, тачније за Гласиначка колица која су откривена 1880. године за вријеме владавине Аустроугарске. Поручник Јохан Лекса је, приликом изградње пута Сарајево – Вишеград, отворио прве тумуле на висоравни и у једном гробу наишао на чувена култна бронзана колица, тежине 1055 грама. Гласиначка колица изгледом подсјећају на два имагинарна хибридна бића, која имају тијело голуба, кљун барске птице, кресту пијетла и уши бика.
Како археолог Говедарица каже Гласинац је значајно име у свјетској археологији, а култна колица су дио уџбеника, књига и литературе широм свијета.
– Током 19. вијека на Гласиначком простору истражена су око 1234 тумула са око 3500 гробова, што је покренуло археолошке радове широм Босне и Херцеговине. Већ 1889. године отпочела су ископавања на Дебелом Брду у Сарајеву (3000 година прије нове ере), потом истраживања велике јапанске некрополе у Језеринама и сојеничког насеља у Рипчу код Бихаћа, а недуго након тога откривено је неолитско насеље Бутмир (5500 до 4500 год. п.н.е.). Тих година је Босна и Херцеговина била највеће археолошко радилиште у Европи. Стога није за чуђење што су се 1894. године, на позив руководства Земаљског музеја, у Сарајеву окупили сви најзначајнији археолози тог времена, да би видјели и продискутовали нове, бројне епохалне налазе. О значају археологије БиХ у тадашњем времену говори чињеница да је организована екскурзија чланова Бечког антрополошког друштва, који су учествовали на ископавању једног тумула на Талинама код Сокоца – објашњава Говедарица.
Данас се Гласиначка колица не чувају у БиХ, већ у музеју у Бечу, а овај признати археолог додаје да је то чест случај са малим земљама.
– Тако се дешавало у Египут или Грчкој, да су први археолошки налази однесени и тренутно су у Енглеској, Њемачкој или Француској. Тешко их је вратити, мада у посљедње вријеме од стране Египта постоје оштри захтјеви. За поврат Гласиначких колица било је неколико „стидљивих“ покушаја; то кажем зато што не знам ни за један други покушај осим мојих. Кроз медије сам често наглашавао да би их требало вратити у Босну, јер су овдје пронађена. У бечком музеју има хиљаду таквих предмета, а овдје нема. Нисам наишао на неку значајнију подршку, међутим низом хронолошких дешавања, да ли везано са мном или не, неколико година послије тога Беч је послао изузетно добру реплику култних колица – открио је проф. Др Благоје Говедарица.
Он наглашава да би иницијативу за поврат Гласиначких колица могле да покрену државне институције попут Земаљског музеја или чак општина Соколац, јер су на њеном простору пронађена.
– Слушајући ово предавање, које је било надасве занимљиво, наметнула ми се једна мисао – нисам компетентан у области археологије, али ми се чини да има једну специфичну нарацију која након мукотрпног рада и истраживања није фиктивна, него фактографска што је чини важном и интересантном. Ваљда је природно да смо сви ми, као индивидуе или колектив, знатижељни према властитој прошлости, која је врло често нејасна и магловита, а опет се тиче свих нас. У то царство уводи нас археологија на врло компетентан начин – прокоментарисао је академик Есад Дураковић, секретар Одјељења хуманистичких наука.
Професор доктор Благоје Говедарица, родом из Војводине, дописни је члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, дописни члан Њемачког археолошког института, члан Центра за балканолошка испитивања АНУБиХ, члан Европске археолошке асоцијације. Истраживао је око 300 археолошких локалитета у Босни и Херцеговини, Хрватској, Њемачкој, Молдавији и Украјини. Иза себе има преко стотину научних радова.