НАСА има невероватну, нову летелицу коју планира да пошаље да надлеће површину Сатурновог месеца Титан. Позната као “Дрегонфлај” (Драгонфлy, енг. Вилин коњиц), летелица је потпуно аутономни квадкоптер са два ротора (технички октокоптер), креће се на нуклеарни погон, а отприлике је величине аутомобила.
Елизабет Туртл, шеф мисије у Лабораторији примењене физике Џонс Хопкинс, каже међутим да је “Дрегонфлај” прилично “питома” свемирска летелица, у односу на постојеће.
Квадкоптери – чак и X8 октокоптери – могу се ових дана купити на “Амазону”. Аутономна технологија се брзо развија. С нуклеарним погоном је већ теже, али истраживачки тим планира да искористи исти систем који покреће ровер “Кјуриосити” на Марсу. Све што иде у “Дрегонфлај” већ се користи негде другде.
Ипак, идеја о нуклеарном дрону који лети око Титана звучи помало лудо, указује WЈСУ.
– Сви прво помисле да се шалимо, али ово је у ствари прилично изводљива мисија – каже инжењер Даг Адамс.
НАСА је након дугог проучавања у јуну дала зелено светло за пројект “Дрегонфлај”, вредан милијарду долара. Администратор америчке свемирске агенције Џим Бриденстин истиче да је оваква револуционарна мисија била незамислива пре само неколико година.
Титан је највећи месец шесте планете од Сунца. Има дине, планине, чак и реке и језера, иако је на Титану толико хладно да су његова корита, у ствари, испуњена течним метаном, а не водом.
Његова површина је прекривена органским молекулама, али клима је вероватно превише сурова да би оне створиле живот. Због свега овог Титан је изабран као циљ мисије, а Туртл мисли да би Сатурнов месец могао да помогне у откривању како је дошло до једињења кључних елемената и стварања живота на Земљи.
– Сви ти материјали су за нас одрадили хемијске експерименте. Оно што ми желимо је да одемо тамо и покупимо резултате тих експеримената како би разумели исте кораке који су се одиграли на Земљи – каже она.
Титан има још једну одлику која је значајна. Иако је његова атмосфера сачињена углавном од азота и гушћа него Земљина, Титанова гравитација је далеко слабија, што га чини савршеним местом за облетање.
– Услови на Титану чине летење лакшим него на Земљи – каже Питер Бедини, пројект менаџер мисије.
Дрон је, у ствари, много бољи начин за истраживање светова од ровера на точковима. “Дрегонфлај” ће бити лансиран 2026, а на Титан ће стићи 2034. Кад летелица уђе у атмосферу, буквално ће испасти из краја капсуле у којој је дошла и спустити се изнад пешчаних дина на површини месеца. Током следеће две године она ће узимати узорке тла и слати фотографије и друге податке на Земљу.
Адамс сматра да ће “Дрегонфлај” безбедно моћи да лети преко Титановог терена. С озбиром да треба око сат и по да сигнал стигне са Титана на Земљу, летелица ће морати да се креће аутономно. Он планира да искористи доста постојеће технологије из недавне “револуције дронова” на Земљи. Радари, мотори и софтвери могу се искористити или лако прилагодити за “Дрегонфлај”.
Међутим, постоји једна мана.
– Ми, у ствари, немамо мапу. Тамо нема ГПС-а, ни магнетног поља како би се оријентисали. Дрон ће се управљати према сталном фотографисању пејсажа, стварајући путем сопствену мапу – истакао је Адамс.
Научни тим тренутно ради са дроновима на Земљи како би осмислили системе и софтвере за своју летелицу.
