Преблагословена Богородице, Ти си уздање моје, Ти си ми тврда стена и мило надање и склониште за спасење, јер сам изнемогао од напада страсти мојих. Спаси ме од свих непријатеља који гоне душу моју и лове је разним искушењима. На путу овом по којем идем многа осећања обузеше ме, многе саблазни, многе неугодности, многе, многе лажи.
Многе слабости душевне и телесне ухватише ме, те стално упадам у грехе, и већ ја, окајани, стекох осећања злога духа, везан сам и они ме држе, и шта да радим очајан, ја не знам?! Ако желим да се покајем, безосећањем и тврдоглавошћу везан сам, ако почнем да плачем, немам смирења срдачног, и ни једна кап сузе не појави се. Авај покајања мога! Авај беде моје! Авај ништавила мога!
Коме ћу прибећи за учињене преступе, осим к Теби Пресвета Мајко Господа и Спаса нашега. Свима који су без наде Ти си једина Нада, Тврђава и Заштитница, и зато се Теби они обраћају! Не одбацуј ни мене грешнога, Тебе сам нашао као једину утеху у животу моме. Пресвета Богородице, Дјево Марија, к Теби јединој у свакој муци прилазим са слободом. Не заборави ме у животу овом, а у дан смрти моје дођи ми у помоћ, Помоћнице моја, да се непријатељи моји постиде када Те угледају, и да благодаћу Твојом буду побеђени, Владичице и Посреднице у спасењу моме. Амин!
