У Старом Броду код Вишеграда обиљежава се 77 година од страдања шест хиљада Срба које су убиле усташе на бруталан начин. Како је најављено, овом догађају присуствују највиши званичници Републике Српске.
У Старом Броду код Вишеграда почело је обиљежавање 77 година од страдања више од 6.000 Срба сарајевско-романијске регије, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића у Старом Броду и Милошевићима.
Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Страом Броду служи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, након чега је предиђено освештање Спомен-музеја старобродским жртвама за који је пројекат урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, полагање вијенаца и обраћање званичника.
Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствују предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и делегација Народне скупштине Републике.
Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ како би остварили свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини.
Током ове офанзиве, мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.
Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, општина Вишеград.
Усташе су у овом покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942.
Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Старом Броду служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.
Освештан је и Спомен-музеј старобродским жртвама, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића.
Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.
У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.
Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.
– Овдје поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних. Леже наши преци – рекао је митрополит Хризостом који је данас у Старом Броду освештао Спомен-музеј старобродским жртвама.Он је рекао да су ове жртве 77 година чекале да им се служи помен и да их обиђу.
Митрополит је подсјетио да је Дрина 1942. године постала гробница српских цивила које су побиле хрватско-муслиманске усташе предвођене Јуром Францетићем.
Он је напоменуо да ће данашње освештање Спомен-музеја тим страдалницима остати забиљежен као историјски догађај.
Митрополит Хризостом је захвалио Миодрагу Давидовићу и Спасоју Албијанићу и Новици Мотики и Драгану Вукотићу за изградњу спомен музеја страобродским жртвама.
У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.
Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.
Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.
У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и недићевци.
