Од 1996. године до данас, у Братунцу је преминуло око 800 грађана, који су се доселили са подручја општине Хаџићи. Најмање 400 њих је, према евиденцијама које су прикупљане од здравствених установа, цркве и свештеника, умрло од карцинома.
У Удружењу „Сарајевски Срби“ истичу да су посљедице НАТО бомбардовања несагледиве. Стаменко Станишић сумња да је и његов 47 годишњи отац једна од жртава посљедице НАТО бомбардовања Хаџића 1995. године. Као војник војске Републике Српске био је у непосредној близини локација које су биле засуте бомбама са осиромашеним уранијумом.
– Избјегли смо из Хаџића у Братунац, отац је изненада преминуо 1999. године – каже Стаменко Станишић.
Докторка Славица Јовановић која се истраживачки бавила овим проблемом, истиче да је највећа опасност по здравље људи изазивала прашина која се формира приликом експлозије тих авионске муниције који су испаљивани приликом НАТО агресије на Републику Српску.
– Истраживање је рађено у периоду од 1996- 2000. године. Резултати код циљне групе, тј. код становника Хаџића били су напомиње др Славица Јовановић.
Из удружења Сарајевски Срби истичу да су досадашња истраживања разних комисија утврдила постојање тешких метала у бомбама и питају се да ли ће ико икада одговарати за ове злочине.
– Дакле по тим документима, неспорно је да је кориштен осиромашени уранијум, а у тим метцима у разним експертизама пронађени су и други елемент као што је никл и плутонијум – поручује Видомир Бандука из удружења „Сарајевски Срби“.
Данас у Братунцу живи око 2.000 људи из Хаџића. Оно што их издваја од осталих становника овог града јесте чињеница да и данас у знатно већем броју од локалног становништва умиру од малигних обољења – кажу у Удружењу „Сарајевски Срби“.
