Свако од нас има тренутке преиспитивања, али постоје одређене ствари које никад не би требало да доводите у питање, чак ни кад вас ухвате тренуци слабости.

Није увек лако одупрети се потреби за преиспитивањем или самооптуживањем. Ако патите од анксиозности или депресије, то је „саставни део“ готово сваког вашег дана. Али постоје неке ствари које никад не би требало себи да радимо, а постављање ових питања је међу првима на тој „забрањеној листи“. Није лако променити начин размишљања и изаћи из устаљених образаца, али вреди труда. Покушајте, дакле, да ова питања прецртате заувек:

Да ли им се допадам? (Колегама на послу, породици или пријатељима особе коју волите…)

На неком нивоу, сви ми желимо да се допаднемо људима. Можда се питате да ли вас воли шеф, колеге на послу, чланови породице или пријатељи чак. Можда није важно што вам они сваког дана јасно показују да сте им драги, једном кад скренете на тај отровни колосек, готово је с рационалним приступом проблему. Кад се ухватите да идете тим путем, покушајте да замените такво размишљање размишљањем о томе шта се вама самима допада код – вас самих. То је ионако једино важно, на крају, да ви сами будете задовољни собом.

Да ли је то била грешка?

Свако од нас у животу направи своју „дозу“ грешака, то је људски. Али не би требало себе да кињите годинама због сваке од њих. Људи нису богови, људи су… само људи. А људи греше. Укључујући и вас. Немојте према себи бити строжи него што бисте били према некоме кога волите. Једино што се на крају рачуна је да ли сте нешто научили и из тих грешака које сте правили у животу.

Шта ће све кренути наопако?

Ако вас очекује нешто са чиме се нисте сусретали раније, природно је да имате трему. Није једноставно искорачити из личне зоне удобности. Али, ако се сваки пут кад треба да пробате нешто ново питате шта ће све кренути наопако, не доводећи у опште у питање да ли ће нешто кренути наопако, укопаћете се у анксиозности и сами себе мучити практично бесконачно, јер кад такав образац мишљења усвојите, врло је тешко прекинути га. Стална изложеност стресу оставља и физичке последице, у виду високог притиска, рецимо, или гомилања вишка килограма. Немојте себи то да радите. Покушајте да то питање замените питањем колико ће лепо или забавно бити то ново искуствао.

Шта ако не успем?

Неуспеси су неизбежни, баш као и животне грешке. Али, пробајте једном бар, за промену да се запитате шта ако успете… Уместо да унапред развијате најцрњи могући сценарио, покушајте да сагледате ствари из другачије перспективе. У крајњој линији, чак и из неуспеха учимо нешто ново.

Да ли сам довољно добра? (За неки посао, за неку особу, за срећу…)

Ово је линија мисли која може буквално да вам упропасти живот. Никад не би требало да се питате да ли сте довољно добри да заслужујете да будете срећни, да вас неко воли, да некоме будете важни. Добро је, наравно, да се трудите да увек напредујете, да будете боља особа него што сте били, да растете изнутра, али не тако што ћете доводити у питање своју вредност. Радите на свом самопоуздању тако што ћете „славити“ сваки свој мали успех. Све док једног дана не престанете да се питате да ли заслужујете срећу.

Шта ће други мислити?

Кад радимо нешто, природно је да се питамо како ће други људи реаговати на то. Али, постаје опасно кад туђе мишљење постане једино важно. Добро је да будете спремни да послушате савете и конструктивну критику. ОК је и да се оно што радите не допада увек свима. Све док ви сами себе можете да погледате у огледало и знате да сте дали све од себе, туђе мишљење не би требало превише да вас погађа.