Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић разговарао је данас на Палама са директорима домова здравља из 13 локалних заједница о увођењу ових здравствених установа на трезорски начин пословања и начину на који се то планира урадити.
Шеранић је, након састанка са директорима домова здравља Пале, Источно Сарајево, Хреша-Стари Град, Рогатица, Соколац, Хан Пијесак, Фоча, Чајниче, Рудо, Трново, Вишеград, Ново Горажде и Калиновик, рекао новинарима да ће у септембру организовати обуку за домове здравља који су ушли у овај процес.
Он је додао да је са начелником општине Пале Бошком Југовићем разговарао о трезорском начину пословања Дома здравља, шта би то значило за саму општину и шта они мисле о овом питању.
Шеранић је рекао да је са Руском хуманитарном мисијом имао састанак прије два дана и да покушава да спроведе пројекат бесплатних офталмолошких прегледа за грађане Сарајевско-романијске регије који се налазе у удаљеним селима и којима је тешко доступна ова врста услуге.
„Желимо да покушамо да превентивно са домовима здравља и јединицама локалне самоуправе на овом подручју реагујемо у том правцу“, навео је он.
Шеранић је нагласио да је на данашњем састанку, који је један у низу регионалних састанака са директорима домова здравља, разговарано о различитим темама.
Према његовим ријечима, ситуација у овим домовима здравља је слична као и у осталим у Српској и сусрећу се са истим изазовима, али у зависности од дома здравља неки функционише финансијски боље, а неки мало лошије.
„Има ствари које су врло добре, а то је да поједине јединице локалне самоуправе, и поред онога што домови здравља примају у смислу новчаних издатака од Фонда здравственог осигурања, издвајају одређена средства, што знатно помаже рад тих установа“, каже Шеранић и као примјер наводи Ново Горажде гдје локална заједница плаћа гријање и трошкове струје, а има и локалних заједница које издвајају новац за специјализације љекара.
Он је подсјетио да се домови здравља финансирају на основу броја осигураника на одређеном подручју и сходно смањењу броја становника.
„Велики дисбаланс је то да ли ми издвајања за домове здравља планирамо на основу тога да задовољимо потребе што се тиче плата или да задовољимо здравствене услуге становништва. То је питање“, рекао је Шеранић.
Он је навео да је данас разговарано и о томе да покушају да новим законом о здравственој заштити, слично основном и средњем образовању, организују активе директора што би омогућило да директори међусобно размјењују информације.
Шеранић је навео као примјер да је за Амбуланту Хреша обезбијеђен биохемијски анализатор који се не користи у Рогатици.
Што се тиче медицинског кадра у овим домовима здравља, Шеранић каже да поједини домови здравља имају проблема, али више са аспекта упућивања људи на специјализације, а немају замјену.
Он појашњава да већи домови здравља лакше преброде ту ситуацију јер они имају више кадра који може замјенски да реагује.
На питање новинара зашто пацијенти са подручја Сарајевско-романијске регије којима је дијагностикован канцер резултате биопсије, који се раде у Бањалуци, чекају више од мјесец дана, Шеранић је одговорио да се те анализе не могу радити у Болници „Србија“ јер нема адекватну опрему.
„Упознат сам са тим, али за такву врсту лабораторијске претраге треба нам имунохистохемија која је специфична врста бојења препарата да би се дошло до адекватног налаза. То се ради на Патологији у Клиничком центру Бањалука који мора да уради много таквих узорака“, рекао је Шеранић и додао да је разговарао са колегама о томе да се покуша убрзати тај процес јер су превентивне активности које се раде много боље и може се прије реаговати по одређеним ситуацијама.
Он истиче да ће се морати размислити о превентивним активностима у смислу одређених скрининг-програма које Министарство планира да уради сходно капацитетима које имају на терену.
„Морамо да процијенимо капацитете и видимо шта ће нам на појединим подручјима требати. Сматрам да болнице, осим Клиничког центра и Универзитетске болнице у Фочи, не могу да раде све, већ да се опредијелимо шта ће болнице да раде сходно плановима и стратешким опредјељењима која ће Министарство, односно Влада Републике Српске имати“, нагласио је Шеранић.
