Хоћу да ћутим и да за све примим
Смерно у себе бол исцељујући.
Не да словоблудим, знањем се гордим, —
Већ ћутим пред Тобом крварећи.
Тежак ми језик, спутани напеви,
Око сваког слова кружи лажи рој.
Бројанице тужно висе по страни,
Но, срце осећа долазак Твој.
О, Ти, Жељо моја неутажива!
Прихвати немо уздигнуте руке.
Речи, знање тишина топи жива,
Само Ти и ја, сред пусте луке.
О, тишина! О, мрак Богопознања
Сакрива људски свет посустао.
Истопио сам се од Твог дисања,
И изнемогао: већ си нестао.
14. фебруар 1994. Скит Ветрово
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
