Руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да је Косово питање око којег је потребна додатна активност међународне заједнице и да је Русија спремна да пружи помоћ у успостављању или обнови дијалога Београда и Приштине.

Боцан-Харченко је за „ТВ Прва“ казао да је Русија спремна да помогне дијалог ако Београд затражи њену помоћ, прије свега у Савјету безбједности УН, као и у односима са ЕУ и Вашингтоном.

„Ако Београд или неки други фактори желе учешће Русије, и на то смо спремни, али желимо да будемо сигурни да ће дијалог бити развијан стриктно у оквиру међународног права, односно Резолуције 1244 Савјета безбедности УН“, казао је Боцан-Харченко.

Коментаришући саопштење Квинте (САД, Велике Британије, Њемачке, Француске и Италије) о Косову и дијалогу Београда и Приштине, он је рекао да у њему није пронашао ништа ново и да је то одавно познат став западних земаља.

„Сматрам да постоји очигледно једнострани прилаз, јер што се тиче дијалога и разлога што га сада нема, Београд уопште није крив“, истиче руски амбасадор.

Упитан да ли би Русија као косовско рјешење прихватила размјену територија, односно разграничење, руски амбасадор у Србији каже да Русија има генерални став, а то је да је спремна да подржи све што одговара Београду и што је, прије свега, у оквиру међународног права.

„Ако се обје стране буду договориле око неке опције, онда та опција мора да буде прихватљива и подржана од Савјета безбједности„, истакао је Боцан-Харченко.

Он је додао и да су и даље присутна настојања да Косово уђе у међународне институције, али да Русија сматра да је немогуће да Косово постане чланица међународних институција, прије свега УН, па ни других.

На констатацију да су свих пет земаља чланица Савјета безбједности скоро истовремено промијениле своје амбасадоре у Србији, Борцан-Харченко је рекао да је увјерен да ту не постоји заједничка одлука и размишљање.

Додаје да, међутим, са друге стране, можда има нека општа или заједничка визија да је Србија кључна држава за Западни Балкан, као и да постоје додатне тензије када је у питању Косово и Метохија.

„Ми се слажемо да постоје питања безбједности и сматрам да тако размишљају и у другим пријестоницама“, каже Борцан-Харченко.

Упитан како би Русија гледала на то да Србија каже да хоће да постане чланица НАТО-а, Боцан-Харченко каже да Србија по том питању има досљедан став о својој неутралности, који је, према мишљењу Русије, добро образложен.

„Говорио сам неколико пута да ми сматрамо да ту постоји и дуга традиција неутралности и ми не можемо да размишљамо шта би било када би било, али зато постоји званичан став“, каже руски амбасадор.

Говорећи о руском хуманитарном центру у Нишу, Боцан-Харченко каже да је он отворен за медије, јавност, а да се у њему налазе људи, као и опрема за ватрогасне и хуманитарне активности и да не постоји ниједан знак да то може бити војна база.

„Русија назива хуманитарном акцијом оно што је хуманитрарна акција“, истиче Боцан-Харченко и додаје да тај центар служи за помоћ у случају пожара, поплава, смјештаја миграната.

Што се тиче примопредаје оклопних возила у Нишу, Боцан-Харченко каже да је то било у оквиру редовних активности, а да је одлука за то донијета раније.

„По доласку у Србију, добио сам јасан појам да предсједник Вучић брине о војсци и положају војника и ова примопредаја је помоћ на основу нашег уговора о војно-техничкој сарадњи“, казао је Боцан-Харченко, додајући да би требало да буде испоручено још 30 оклопних возила и тенкова.

Одговарајући на оптужбе које су се појавиле на Тwиттеру да је то стара опрема, Боцан-Харченко каже да је предсједник Вучић најбоље објаснио да постоји очигледна разлика између старих модела и садашњих.

Упитан како види унутрашну политичку ситуацију у Србији, Боцан-Харченко каже да је Србија стабилна земља окренута, захваљујући предсједнику Вучићу и Влади, према економском развоју, који се остварује у равнотежи развоја односа према Русији и ЕУ, што представља позитиван изузетак у данашњем свијету и Европи.

Додаје и да је Србија демократска земља, а да у свакој таквој земљи постоји опозиција и коментаришући протесте дијела опозиције, истиче да сматра да улица није најбољи терен да се води политика.

Сматра и да је у том случају власт суздржана и да делује у оквиру закона.