На мање од два километра од главног пута налази се нетакнута природа Романије. Ово мјесто дом је романијског скоруп-кајмака, направљеног по посебној локалној технологији која се преноси са кољена на кољено.
Вишкови за производњу
Нада Максимовић, предсједница Удружења Романијски скоруп-кајмак, једна је од оних које чувају ову производњу од заборава. Удружење на чијем је челу формирано је прије пет година с циљем да окупи жене руралног подручја планине Романије, да заштити овај аутохтони производ, те да уведе нове праксе у контроли квалитете, те хигијенско-санитариних услова локалних газдинстава како би се производња проширила.
– Удружење има 24 чланице са подручја општина Хан-Пијесак, Рогатица и Соколац. Све чланице Удружења су жене које у својим кућним газдинствима држе од 7 до 12 крава. Због сигурног откупа, сирово млијеко продају локалној мљекари, а тек вишкове користе за производњу романијског скоруп-кајмака. Ми желимо наш производ учинити препознатљивим на тржишту цијеле Босне и Херцеговине, те тако омогућити тренутним чланицама Удружења да произведено млијеко усмјере на ту производњу. Наравно, касније желимо проширити број чланица и капацитете, каже Нада.
Произведе се око 3.000 килограма годишње
Производња је тренутно скромна, достигла је 3.000 килограма годишње, али уз успостављање инфраструктуре паковања производа и испуњавање услова за пласман производа на тржиште, чланице изражавају спремност да знатно веће количине млијека усмјере на ову производњу.
– Посебна технологија производње романијског скоруп-кајмака сачувана је на подручју источне Босне и источне Херцеговине. Наиме, саставни дио технолошког процеса производње овог аутохтоног производа је димљење, које утиче на његове сензорне карактеристике, прије свега на укус, мирис и боју, и чини га препознатљивим и другачијим у односу на друге варијетете скоруп-кајмака који се производе, појашњава нам Нада.
Кажу да готово свака кућа има своју технологију производње овог производа, али да се романијска рецептура полако искристалисала и нашла своју најбољу формулу.
Подршка
– Уз подршку Свјетске банке, Министарства пољопривреде Републике Српске, локалних заједница Соколац, Хан-Пијесак и Рогатица дошли смо до заштите географског поријекла производа, додаје Нада, а ускоро очекује и активности са УСАИД/Сwеден ФАРМА II пројектом путем којих ће ова иницијатива да заживи, те укључи руралне заједнице широм планине Романије.
– Номадско сточарство је на овим подручјима било присутно још од давнина. Управо због свог положаја, традиције и обичаја, планина Романија је у себи сачувала неке посебности које онда видимо у храни, односу према природи и раду са животињама. Када се наша прича чује, вјерујем да ће многи препознати потребу да се тајна романијског скоруп кајмака сачува, а његова производња прошири. То може донијети нову перспективу за одрживи развој и села романијског подручја, закључује Нада.
