Има једна, вјероватно једина ријека на свијету, која брду тече; тече ка своме изворишту и свједочи о непресушној љубави божијој. Ријека људи текла је и овога маја да се поклони моштима вољеног Чудотворца. И ми, у нашој рубрици, пожељели смо да придодамо једну кап, онако како можемо, па се присјећамо оних који су се Острошком Чудотворцу поклањали својим стиховима – мостарског пјесника Алексе Шантића и једног од острошких игумана оца Георгија.
ПОД ОСТРОГОМ
Спокојно ћути манастир и спава.
Малени торањ стражари и бдије,
И доли мирно тече Зета плава.
Још позни мјесец на видику није,
Одбљесак први тек што једва зâри
Врхове кршâ. Тихо. Само вије
Притајен вјетар из грмова стари’.
Но док под храстом од стољетних дана
Преда мном ватра к’о јутро се жари
И црвен баца по рачвама грана,
С кивота светог сјај чудесни сину,
И сребрн бљесак паде преко страна…
И видјех: уз крш Свети Отац мину,
На челу носећ’ једну мутну бору,
И сјајан на врх Острога се вину.
Пјесму звијезде почеше у хору,
И видар бола у одежди стану,
Погледа тамо према Дурмитору.
Клекну и поче да моли, и кану
Суза му једна… Као никад прије,
Небо затрепта, и над врхом плану
Пун крвав мјесец… И са страна свије
Са грмљем болно јекну голет горња;
И к’о срце једно гдје јад љуто бије,
Жалосно звоно зацикта са торња.
1910.
АЛЕКСА ШАНТИЋ
ВАСИЛИЈЕ СВЕТИ, ПОНОСЕ МОНАХА
Василије Свети, поносе монаха,
наставниче добри светих пустињака.
К’о јутарња звјезда твој лик нам се јавља,
поборниче мудри Светог Православља.
У пештери хладној, у сред ст’јене сиве
Твоје мошти зраче Духом Вјере Живе.
И сад, као негда у времена стара
наше вјере свете која чуда ствара.
Благовјерни народ стиже са свих страна,
под острошке висе хрли сваког дана.
Да цјелива Тебе, духовног пастира,
и напоји душу рајског миомира.
Адске силе стрепе од имена Твога
ломе се о ст’јене тврдога Острога.
Мрачном злобом дишу мржње неизмјерне,
да нам смуте вјеру, да уплаше вјерне.
Сузама си вјере гриј’о хладне ст’јене,
о пастиру добри Цркве намучене.
Народу српскоме Богом даровани,
Богоносни оче, славом овјенчани.
На животној стази вјере и надања
нашијех успона и наших падања.
Молитвама својим љубав нам оснажи,
да смо вазда будни на духовној стражи.
Моли за све вјерне, за обитељ свету,
мир у мојој души и мир ц’јелом св’јету.
Мир од Источника сунчанијех зрака,
Василије Свети, поносе монаха.
игуман Георгије Мирковић
