Зијад Љеваковић, свједок одбране бившег команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина, оптуженог за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, рекао је данас да је било занимљиво како су страни борци могли ући у БиХ када није могла проћи хуманитарна помоћ.

Љеваковић, који је био у Управи за морал Генералштаба такозване Армије БиХ, говорио је на суђењу Махмуљину пред Судом БиХ о другачијим навикама и пракси коју су донијели страни борци.

“Нисмо знали ни ко су ни одакле су”, рекао је Љеваковић и додао да су у Управи имали информације да се страни борци пребацују из хуманитарних организација у војне и обратно.

Свједок, који је на студијама упознао арапски свијет, рекао је да страни борци нису разумјели домаћи амбијент и односе у БиХ, те да су били искључиви, као и да се њихова пракса сукобљавала са локалном.

“Ништа нису знали о нама, а ни ми о њима”, изјавио је Љеваковић, преноси Бирн.

Он тврди да политички и војни /бошњачки/ врх није имао улогу у доласку страних бораца и да су сви генерали били резервисани према њима, наводећи да је тадашњи бошњачки лидер Алија Изетбеговић рекао Американцима: “Ми их нисмо звали”.

Свједок је рекао да га је, пошто је знао арапски, Изетбеговић замолио да се састане са представником страних бораца и пренесе три поруке.

Он је рекао да је том представнику поручио да је Дејтон потписан, а да они имају два избора – да несметано оду или да остану и поштују законе БиХ.

Љеваковић тврди да није имао информације о злочинима одреда “Ел муџахедин”, али и да војни и политички врх није толерисао ратне злочине.

Одговарајући на питања тужиоца Седина Идризовића да ли му је познато да су Фикрет Муслимовић, Сакиб Махмуљин, Хасан Ченгић и Салем Шабић подржавали идеју о доласку страних бораца, свједок је одговорио да не вјерује.

Љеваковић је рекао да не може ни потврдити ни негирати да је муфтија загребачки Шевко Омербашић имао активности у вези с доласком страних бораца.

Тужилац је предочио честитку Махмуљина поводом годишњице одреда “Ел муџахедин”, у којој наводи да “живот у складу са исламским прописима изазива узор и дивљење”, као и да говори о потребном стрпљењу у вези са ширењем ислама.

Свједок се није сагласио да ова честитка представља подршку Махмуљина.

Љеваковић је рекао да није имао информације о злочинима након што му је предочено упозорење Изетбеговића да нису допуштена кршења Женевских конвенција, а које је послао послије посјете Возући у септембру 1995. и сазнања о “односу према заробљеним”.

Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред “Ел муџахедин”, није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Према оптужници, припадници одреда “Ел муџахедин” су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника. Суђење се наставља 24. јула.