Жепа је симбол једног од најтежих страдања припадника Војске Републике Српске.
Припадници тзв. Армије БиХ убили су из засједе 45 војника Војске Републике Српске, који су према договору двије зараћене стране требали проћи до радио-релејног чворишта Зловрх. Догађај од прије 27 година обиљежен је парастосом и полагањем вијенаца на спомен обиљежја.
Након 4.јуна 1992 и губитка супруга Новице Милојка Јокић морала је преузети бригу за егзистенцију дјеце, за туговање каже није имала времена. Дјеца су стасала, а бол за супругом све већи.
– Овдје је изгинуло 45 младих људи. Били су млађи него њихова дјеца данас – рекла је Јокићева.
Двије ноћи и два дана преживјели су чекали помоћ, по шумама, не знајући једни за друге.
– Након пет година када смо дошли временски услови нису неутралисали трагове масакра – истакао је Михајло Парађина предсједник БО Пале.
Након масакра 4.јуна, али и послије маја 1993., када су Жепа и Сребреница проглашене заштићеном зоном, муслиманске јединице константно су изводиле офанзивне и диверзантске нападе на српска села и становништво. Све акције Војске Републике Српске биле су изнуђене, ради заштите српских села и становништва.
– 100 одсто сам сигуран, да нису нападали Србе не би смо учинили ниједан офанзивни потез према муслиманским селима – нагласио је Миломир Савчић предсједник БОРС-а.
Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић додао је да се не смије заборавити страдање у Жепи, као ни једно страдање, јер како је истакао – ко заборавља, може му се прошлост поновити.
Два дана трајало је извлачење преживјелих, рањених, убијених. А и током операције спасавања из још једне засједе нове жртве, убијена су три припадника ВРС из Источног Старог Града.
