Појам кризе средњих година настао је 1965. године и означава период када и мушкарци и жене схватају своју смртност те се суочавају са страхом да им је остало још мало времена у животу. На дјецу се више не може утицати, партнер постаје као рођак, незадовољство браком, послом, социјалним окружењем, физичким изгледом и те како је изражено. Здравствени проблеми се ређају један за другим, а умор је стална појава.
Код мушкараца би неки знаци да су упали у овај период били куповина новог аута, телефона, мотора, изненадна промјена изгледа, фарбање косе, бркова, браде или провођење времена испред огледала, по теретанама и држању дијета. А, код жена одлазак на пластичну операцију, затезање лица, тијела, свакодневно вјежбање, правилна исхрана. Један од поузданих показатеља кризе код оба пола је трагање за старим љубавима путем друштвених мрежа, излазак на мјеста која су намијењена младим особама и све оно што би их вратило у период младости.
Криза може имати физиолошке, али и психолошке узроке. Обично се јавља са неким значајним породичним догађајем, попут дипломирања дјеце или смрти родитеља. Најчешћи период у коме се јавља криза средњих година код мушкараца је у 43. години и фаза траје од три до десет година што је дупло више него код жена, а повезана је са појавом андропаузе. Жене погађа криза средњих година у 44. години и траје од двије до пет година, а повезана је са почетком менопаузе, а све те хемијске промјене проузрокују проблеме са спавањем, вишком килограма, појавом психосоматских сметњи. Међутим, код неких људи криза може почети и у 35. години, а код неких двадесет година касније. И док се мушкарци обично доказују пред другима, нарочито на послу или код дупло млађих изабраница, жене често траже потврду у међуљудским односима. Имају осјећај да су подигле дјецу па треба да се врате дошколавању и враћају се сновима које су пропустиле да остваре због породичних обавеза. Да ли ће се криза средњих година развити у пут за промјене или падање у депресију зависи од многих ствари, а прије свега од подршке партнера и околине.
Особе које мучи криза средњих година склоне су доношењу изненадних одлука, од давања отказа на послу, пресељења, продаје куће па све до развода. Неко ко се млад удао или оженио почиње у позном добу да размишља о томе шта је све пропустио, и онда по сваку цијену жели то да надокнади. И док је онај који жели да се разведе већ све испланирао, донио одлуку и једва чека да се завршетак брака брзо обави, онај други је шокиран захтјевом, и тек је на почетку прихватања нове ситуације која може бити и те како болна. Није ријеткост да новопечени слободни људи почну да практикују нездрава и необична понашања попут алкохолизма или промискуитета. И кад нађу новог партнера обично је он упала млађи од њих, а да би повратили самопузадње и полну моћ.
Средње године су период када особа више није млада, али није ни толико стара. Зато на ово вријеме треба да се гледа из много позитивнијег угла, у смислу да су људи тада пуни искуства, мудрости које их је живот научио па је ово идеално вријеме да управо ураде оно што нису стигли. Вријеме када себе стављају у центар пажње и интересовања, вријеме које коначно могу да посвете себи пошто су га до тада више посвећивали другима.
Свима који се муче са разним како физичким тако и психичким тегобама, стручњаци савјетују је да потраже психолога и са њим покушају да преброде кризу, смире емоције и донесу исправне одлуке. Битно је да особа схвати да све што јој се дешава јесте привремено. Бијег у ванбрачне љубавне односе и зависност од алкохола, седатива и клађења може пружити привремено олакшање, али дугорочно може донијети само патњу. Умјесто бјежања потребно је направити неке промјене. Схватити кризу као дио нормалног процеса развоја без игнорисања конструктиван је начин размишљања одрасле, зреле особе.