Пред пуном салом Центра за културу у Пожаревцу, у уторак вече је представљена књига песама „100 мојих портрета“ академика Матије Бећковића, у издању Компаније „Новости“. Уочи изласка пред читалачку публику, коју ни киша није спречила да дође и чује великог песника, Бећковић је изјавио да му је драго што је његова књига наишла на одличан пријем у Пожаревцу.
– Много су веће шансе биле да завршим у пожаревачкој „Забели“, него у Центру за културу. И то је један од срећнијих обрта у мом животу – нашалио се песник.
Он је напоменуо да сваки писац има и свој усмени опус, који често бива заборављен, а није мањег значаја од оног писаног.
– Оно што заборављамо, то, изгледа, нисмо ми, него оно што запамтимо. И по томе шта смо запамтили, могао би да се утврди наш сопствени портрет – рекао је Бећковић. – Уместо да пишем мемоаре, ја сам исписао портрете људи са којима сам провео свој живот. Нисам ништа измишљао, а мислим да би и њима било занимљиво шта сам запамтио, јер свако памти нешто друго.
Бећковић је направио прави поетски омаж људима који су, директно или посредно, обогатили његов живот – Меши Селимовићу, Добрици Ћосићу, Десанки Максимовић, Душку Радовићу, Васку Попи, Емиру Кустурици, Тесли, Миланковићу, Његошу, Карађорђу.
На промоцији је говорила Галина Перић, директорка Центра за културу, која је истакла да је Бећковићев дух неуморан, свеж, а његове руке хитре, непогрешиве.
Након тога уследило је ауторово читање песама, праћено аплаузима публике. Поетско вече употпунио је и музички програм, који су извели вокал Софија Перић, уз пратњу магистра на хармоници, Саше Перића.
ВРЕМЕ ПОЕЗИЈЕ НИЈЕ ПРОШЛО
– Књигу „100 мојих портрета“ „Новости“ су штампале у тиражу од 5.000 примерака, што је тираж од пет збирки песама, и то оних које су најпродаваније. Тај податак говори да време поезије није прошло, као што слушамо сваког дана у медијима. Медији застаревају, а књига, што је старија, то је вреднија – рекао је Бећковић
