У вријеме када се средњошколци увелико припремају за прославу матуре, бирају најљепше хаљине и одијела, група ђака некадашње Ниже реалне гимназије у Сокоцу окупила се како би прославила 65 година искреног и дугогодишњег пријатељства. Неки су били спријечени да дођу на дружење ток 11. мајског дана, али остали нису пропустили прилику да их помену.
Како причају тадашњи ђаци, а данас људи који корачају осмом деценијом живота, Гимназија је тад била смјештена у просторијама данашњег Дома здравља. Кажу да су били добри ђаци, а како тад у Сокоцу није живјело много људи, познавали су се међусобно. Владао је осјећај заједништва, а у свакој прилици помагали су једни другима. Заједно су градили нову школу. Присјетили су се како су правили ред који је преносио цигле од руке до руке. Као дјеца која су живјела у скромним породицама, имали су скромне жеље и били су једнаки у свему.
Стево Јовановић, похађао је Нижу гимназију, након које је отишао у Средњу техничку школу у Лесковцу. Живот га је вратио на Романију. Каже да се и данас радо присјећа школских дана и пријатеља, које је стекао за цијели живот. Са њим су у школским клупама сједили и сестра и брат.
Петар Пилиндавић се присјетио дана кад је у Сокоцу било двадсетак кућа и када је у вуненом џемперу ишао у школу.
– Живјели смо скромно, али смо посједовали право богатство, а то су истинске вриједности у којима је саткана сва филозофија живота. До своје двадесете године нисам имао капут и обућу, али сам научио да радим и да касније у животу стекнем све што ми је потребно, казао је Пилиндавић.
Међу окупљенима био је пензионисани професор Наход Вуковић који и данас нуди бесплатну помоћ ђацима и студентима из математике. Каже да је знање које човјек стекне највеће богатство, и да оно никада и ником не може бити одузето. Младим генерацијама је поручио да изаберу позив који воле, јер је љубав мјерна јединица свега.
