Момо Капор српски сликар и писац, имао је оштро око да запази и карактер нашег народа, па да га преточи у прелијепе и инспиративне приче.

У књизи “Магија Београда” прича “Љетовање” на урнебесан начин приказује како се српске жене свађају са својим мужевима.

ЉЕТОВАЊЕ

Слободанееее! Слооообооооодаааанееее! Смјеста излази из мора! Ни секунд више! Погледај, како си помодрио! Зуби ти цвокоћу! Смјеста напоље, је л’ ме чујеш?

Кажи му и ти да изађе напоље! Ти си му отац! Погледај, сав је плав!

Па ти ниси нормалан! Тебе беш брига! То је човјек да излуди!

То дијете би поред тебе могло и да се у д а в и, а ти ни да мрднеш ни малим прстом! Као што ниси мрнуо ни онда када када ме је онај саобраћајац извријеђао на м р т в о име. Шта си ти радио? Заценио си се од смијеха, умјесто да ме заштитиш као човјек!

Ја прва почела? Само сам ти казала да си, заиста, возио пребрзо и да увијек возиш тако пребрзо и да мислиш да си најпаметнији и да си претицао ону цистерну и да ћу, ако тако наставиш, изаћи са дјететом на сред магистрале, а он ти је онда, вратио возачку дозволу и рекао да неће да те кажњава (је л’ тако било?) јер си већ кажњен што имаш жену као што сам ја! Јесте, то је рекао! А, ти ниси мрднуо ни малим прстом! Шта? Шта је требало да радиш? Не, није требало да се т у ч е ш са њим, али могао си бар да му одговориш, а не да се смијеш као какав дебил!

Е, то је стварно… Питам се само због чега си се уопште и женио! Па, теби би, у ствари најбоље било да си сам! Ти, уоште, и ниси за брак. Хајде, лијепо склони те новине и признај: је л’ да да би ти било много љепше да си сам, без нас двоје, а? Хајде, буди макар једном човјек и признај!

Господе, коме ја говорим?

Шта он ради по читав боговетни дан? Или спава или чита новине или пије пиво… И то ми се зове љетовање!

Пет пута бих се боље првела да сам лијепо остала у Београду. Змрачила бих собе, направила промају и бар бих се поштено испавала. Овако, шта? Годину дана чекам ове биједне двије недеље на мору, а на плажу долазимо у подне, кад нормалан свијет већ одлази на ручак.

Ти си ми то омогућио? Шта ти имаш коме да омогућаваш? И шта си ми то омогућио, молим те? Да станујем у неком димњаку, шесто с’амдесет степеница изнад магистрале? Јесте, тачно ш’то осамдесет! Јуче сам бројала…

Да се купам на овој смрдњивој јавној плажи која базди на кокосово уље?

Да се правим како не видим да непрестано буљиш у ове к у р в е без горњег дијела костима? Мислиш да нисам примијетила како их посметраш?

Зашто и ја не скинем горњи дио? Зато што сам била будала, што сам дојила дијете и упропастила груди, а не као ове које само на себе мисле! Ето, зашто га не скидам, ако хоћеш да знаш!

Други људи воде своје жене на све те хамлете, бетовене и шопене, а ти нас изводиш на роштиљ! Као да нисам могла да једем ћевапчиће и у Београду, гдје су много бољи и не смрде на маслиново уље?

Шта си ми још омогућио? Да шипчим до пијаце и натраг и правим нам сендвиче за плажу, да тамо случајно не бисмо трошили! А, израчунај само колико сваки дан потрошиш на цигарете и пива? Само израчунај!

Шта сам ја Богу згријешила! Погледај само друге мужеве и друге жене! Шетају лијепо људи увече по обали, држе се за руке, разговарају… Имају шта да кажу једни другима. Не буље у новине и у чашу!

Господе! Па, он је запао! Е, ово је стварно…

Слобоооодааанееее! Слободанееее! Да си смјеста изашао из воде!”

Признајте, не мора да буде оваква ситуација, али свакој жени догађа се да се свађа сама са собом, када се свађа са својим мужем! И Момо је то лијепо примијетио!