Након још једног тешког пораза, овога пута на Општим октобарским изборима 2018. слабости најснажније опозиционе партије у Републици Српској – СДС, још једном су се исказале у свом пуном капацитету.
Међутим, тешком ударацу који је ова странка доживјела, није толико кумовала сама снага противника у виду СНСД у коју свакако не треба сумњати, колико катастрофална унутарстраначка организација али и непостојање заједничког интереса унутар самог Савеза за побједу – политичког блока којем је СДС припадао.
Захваљујући локал – приватизацији странке, нелојалности, отвореном сплеткарењу од стране ”савезничких” партија у појединим локалним заједницама попут ПДП у Теслићу те грешкама које су прављене током предизборне капање, СДС су довеле на најниже гране од њеног оснивања деведесетих година.
Нови лист у страначкој хронологији требао би да буде исписан у јуну за када су заказани унутарстраначки избори. Међутим, поставља се питање ко би у тренутку када популарност СДС рапидно опада, странка се осипа а инфраструктура изнутра урушава, био тај ко би могао реанимирати дугогодишњег политичког болесника.
Мирко Шаровић
Увијек хладан, умјерен и прорачунат, тренутни министар за спољну трговину и економске односе у техничком мандату, бивши члан Предсједништва БиХ и предсједник Републике Српске, неко је ко од поменутог тројца засигурно има највише политичког искуства – на политичкој сцени је још од ратног периода деведесетих.
Показао се као изузетно способан политичар и не ужива случајно велико поштовање унутар странке а уз то, допадљив је и широким народним масама. Чињеница је да би Шаровић засигурно консолидовао странку али треба имати на уму да је он кандидат који се налази на заласку политичке каријере. Имајући у виду да наша политичка сцена, а нарочито млађа популација и апстиненти жуде за политичким освјежењем, јасно је зашто Шаровић у овом тренутку ипак не би био најбољи избор.
Вукота Говедарица
Тренутни предсједник странке у политичке воде упловио је 2004. као одборник СО Гацко, а двије године касније изабран је за посланика у НСРС. Као кандидат за предсједника РС, на октобарским изборима, изгубио је од Жељке Цвијановић након чега је унутар странке направио дјелимичну чистку искључивши Обрена Петровића али не и остале страначке непослушнике.
Због чега је дио њих Говедарица оставио у странци, остаје загонетка, али је чињеница да није испунио предизборно страначко обећање да ће у случају пораза мандат ставити на располагање странци.
Обзиром да је на политичкој сцени за дугих петнаест година није направио значајнији резултат, то је још један од аргумената који Говедарици не иду у прилог.
Милан Миличевић
Увијек одмјерен и као модел модерног европског политичара, начелник општине Теслић и предсједник Главног одбора странке можда је и најбољи избор за новог предсједника СДС. Миличевић је у два наврата, 2012. и 2016. убједљиво је поразио кандидате СНСД за начелника општине, а преживио је у марту и референдум о опозиву насупрот страшним притисцима и подметањима како локалних тајкуна тако и самог СНСД -државног врха у лику Жељке Цвијановић и Драгана Богданића, иначе Теслићана.
Миличевић се успјешно изборио са ”прелетачима” а непосредно прије одржавања референдума о опозиву, искључивши их из странке, обрачунао се са неколико одборника и дугогодишњих чланова који су потајно радили против њега а за интересе СНСД. Оно што је сигурно јесте да би његов избор вјероватно био права ноћна мора и за сам СНСД који упркос снажном упоришту у Теслићу никада није успио да га порази.
Управо због тога ове унутарстраначке изборе треба посматрати као политички догађај године јер ће он одредити стабилност нових темеља најснажније опозиционе партије у РС.
Сам СДС се тренутно налази на прекретници. Странци су пријеко потребне новине. Неопходна су нова лица, што хитнија промјена статута, потпуно другачији политички и медијски приступ али и што је најважније, закашњело довршавање трансформације СДС-а из народног покрета у модерну и професионалну политичку партију те његово увођење у модерне политичке токове. Оно што је сигурно, јесте да право на кикс, овога пута, у СДС-у не постоји.
