Патријарх српски Иринеј у Ускршњој посланици позвао је све православне хришћане на праштање и помирење.
Молимо се да се врате мир и слобода на распето Косово и Метохију, тамо гдје су највеће српске светиње и бисери православне духовности, поручио је патријарх у Посланици.
Патријарх Иринеј у Посланици истиче да је Усркс празник над празницима, свепразник побједе вјере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човјека.
– Васкрсење Христово, као блага вијест и као непобитна чињеница, постало је постојани темељ и срце хришћанске вјере. Оно је постало ново рођење човјека за вјечни живот и врата која га воде у свијет нове, преображене реалности, реалности славе Царства небеског – истиче се у Васкршњој посланици.
Како истиче, радосна стварност Васкрсења не може бити обухваћена људским разумом.
– Само очима вјере, и то не било гдје него на светој Литургији, можемо препознати Васкрслог и прослављеног Спаситеља Христа. Догађај Васкрсења се доживљава у литургијској заједници са другима, то јест у Цркви Христовој. Према томе, Васкрсење се не односи само на појединца него се тиче цјеле заједнице, Народа Божјег у цјелини. По дару Божјем, то је универзални, васељенски, црквени догађај. Сви народи и племена на земљи, сва људска бића, позвана су да доживе своју свештену Пасху кроз догађај Христовог Васкрсења.
И поред пасхалне радости, и даље смо суочени са мноштвом искушења и невоља, са тероризмом, ратовима и одузимањем људских живота широм земљиног шара, поручује патријарх у Посланици.
– Плач и агонија жртава, који до нас допиру највећом брзином путем савремених средстава комуникације, рањавају наша срца. Разноврсна и безбројна разочарења, туга и незадовољство обузимају наше душе. Свуда око нас влада неправда и мржња, а истина се релативизује. Људе врлинског живота клеветају и прогоне. То се одвија не само на личном и локалном плану него и у глобалним размерама. Сведоци смо да се данас у цијелом свијету основне хришћанске вредности потискују у други план, а човјечанству се негдје предлажу, а негдје намећу не само хришћанству туђи него и њему потпуно супротни системи вриједности.
Указује да Црква не смије да живи само за себе као затворена религијска заједница, заокупљена само питањима личне побожности, већ је, додаје, дужна ја радошћу и искуством Васкрсења буде чинилац мира и помирења, љубави и солидарности, у свецијелом човјечанству.
– У години у којој прослављамо велики јубилеј наше Цркве, осам вијекова њене аутокефалности, молимо се за пуноћу нашег благочестивог народа, који живи у отаџбини и у расејању, да се радује Васкрсењу Христовом и да у љубави и слози чува јединство своје свете Цркве; да никада своје личне или било чије земаљске интересе не претпоставља интересу Цркве Христове, али ни свеопштем људском добру.
Са посебним усрђем се, истиче, данас молимо да се мир и слобода врате на наше распето Косово и Метохију, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо гдје су највеће српске светиње, бисери православне духовности, српске културе и свеукупне хришћанске и светске духовне баштине.
– Изражавајући једним устима и једним срцем ове истине, сви ми, православни хришћани широм васељене, данас кличемо: ‘Данас је дан Васкрсења и просвијетлимо се слављем, и једни друге загрлимо, и рецимо: Браћо! И онима који нас мрзе! Опростимо све Васкрсењем и запјевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши.“
