Прољеће је годишње доба када се природа буди из дугог зимског сна. Висибаба је вјесник прољећа заједно са каћуном, јагорчевином, љубичицом, шумским зумбулом. Овај бијели цвијет веома је лијеп и заузима драгоцјено мјесто међу шумским цвијећем.
О висибаби су испричане многе приче, митови, легенде. Једна од њих је да је висибаба посебан цвијет који, када га унесете у кућу, негативну енергију истјера вани. Висибаба има дугу зелену стабљику, листови су јој уски, зелени, цвијет је бијеле боје, има три бијеле латице и веома суптилан и пријатан мирис. Висибаба расте у шумама, на ливадама. Цвјетови су објешени и управо то је чини препознатљивом. Они су звонастог облика који чине шест латица распоређених у два круга. Размножава се сјеменом или луковицом.
Висибаба је једна од најранијих прољетница па често цвјета док снијег још није окопнио. Народни назив је вјероватно добила због цвијета погнута попут старе баке, а стручни назив потиче из грчког језика.
Висибаба је важна медоносна биљка јер је значајан извор нектара у најраније прољеће, те су њени цвјетови прилагођени опрашивању пчелама. Пчеле привучене нектаром, прво дотакну њушку тучка и оплоде је помоћу пелуда који су донијеле с друге биљке, а затим у потрази за нектаром унутар тог цвијета покупе пелуд који онда преносе даље.
Луковице и лишће висибабе користе се у љековите сврхе. Луковице се ископавају у почетку цвјетања, очисте се од земље и коријенчића и затим оперу под млазом хладне воде и обришу. Висибаба расте у шуми и не можете је узгојити, само је можете пронаћи.
За срећу је потребно само мало и то је једини и прави рецепт. Мале нас ствари чине срећнима и зато уживајмо у природи, прољећу и цвијећу.
