На Републику Српску током НАТО бомбардовања 1995. године бачено је више од 10 тона експлозива, од тога три тоне осиромашеног уранијума, који као “тихи убица” узима данак, а највеће посљедице трпи становништво сарајевско-романијске регије.
Учесник округлог стола о посљедицама бомбардовања, који је током викенда одржан у Источном Сарајеву, Жељко Самарџић каже да је лијечио три малигна обољења јер је био изложен радиоактивној прашини и осиромашеном уранијуму.
Открио је да су му установљене три различите врсте рака, а на нуклеарном институту у Винчи потврђено је да су узрок десетине бомби које су падале у његовој близини 1995. године.
– Оперисао сам три карцинома за кратак период. Двије године је трајала та борба, а захваљујући докторима, медицини и психи остао сам жив. Петорица која су била са мном ту ноћ када су падале бомбе су умрли од карцинома дебелог цријева или карцинома плућа – каже Самарџић.
Прича да је на положај гдје су биле хаубице и возило које је дужио испаљено око 60 авио-ракета. Додаје да су послије неколико година почели проблеми са дебелим цријевом, надбубрежном жлијездом и главом. Наглашава да је 2002. године у Бриселу публициста Мишел Колон организовао семинар поводом штетног дејства осиромашеног уранијума, којем је присуствовало више НАТО војника који су учествовали у бомбардовању БиХ и Србије.
– Два Шпанца која су се пријавила за тај скуп су умрла, а један енглески војник дошао је у инвалидским колицима. Он је рекао да у случају да неко од обољелих учесника бомбардовања не прича о томе у Великој Британији има обезбијеђено лијечење, а у противном постаје грађанин другог или трећег реда – каже Самарџић.
Додаје да му је у паузи тог састанка понуђено да изабере НАТО земљу у којој ће да живи са породицом да не би свједочио о посљедицама које је преживио због осиромашеног уранијума, што је одбио.
Његово здравствено стање пратио је ратни љекар доктор Славко Ждрале, који је међу првима посумњао да се број малигних обољења знатно повећао од 1996. године.
– Један од могућих узрока тих појава болести и наглог пораста малигних обољења је осиромашени уранијум – каже Ждрале.
У НАТО агресији на Републику Српску од 30. августа до 13. септембра 1995. године учествовало је више од 400 летјелица, од тога 222 борбена авиона, обављено је 3.515 летова, а бачене су 1.024 авио-бомбе.
Стравичне посљедице
Члан Комисије за истраживање посљедица НАТО бомбардовања у Србији Даница Грујичић, која је и неурохирург и професор Медицинског факултета у Београду, истакла је да је НАТО бомбардовање повећало број патолошких трудноћа и стерилитет, посебно код мушкараца, као и хромозомских аберација код дјеце и људи који су били изложени дејству оружја са осиромашеним уранијумом.
