Посланици Европског парламента изгласали су јуче обиман приједлог о измјенама Закона о ауторским правима у Европској унији, а критичари сматрају да ће технолошки гиганти сносити велике последице, а да би свако ко се огласи на Интернету могао да буде цензурисан.
Како наводи АП, предлог измјена односи се Закон о ауторским правима, који је стар 20 година, а уколико измјене буду ступиле на снагу, компаније као што су Аппле, Фацебоок и Гоогле мораће да више плаћају европским умјетницима и произвођачима садржаја, као и да уведу филтере који ће спречити да се њихов рад шири Интернетом без дозволе.
Поједини приједлози су веома контроверзни, наводи агенција, додајући да се ради о томе да ће од ступања измјена на снагу компаније бити одговорне за уклањање материјала заштићеног ауторским правима са својих платформи.
Још један контроверзан дио закона, како наводи АП, односи се на то како се информације које потичу од медија линкују и цитирају широм интернета.
„Интернет гиганти имали су корист од садржаја поријеклом из Европе, плаћајући неадекватан порез и пребацујући огроман профит у САД или Кину. Европски парламент је одлучио да стане на крај тренутном дигиталном “дивљем западу““, рекао је предсједник ЕП Антонио Тајани.
АП истиче да су интернет гиганти вршили толико снажно лобирање, да је чак и након што су државе чланице ЕУ подржале измјене закона, није било сигурно да ће оне заиста бити изгласане у ЕП.
Покренута је онлајн петиција коју је потписало више од пет милиона људи који се противе измјенама закона. Потписници, наиме, сматрају да ће измјене закона довести до нефер цензуре на Интернету.
Измјене закона би требало да компанијама уведу правну одговорност, тј. обавезу да се постарају да садржај заштићен ауторским правима не буде на њиховим платформама, укључујући и садржај који поставе корисници платформи попут Фацебоока и YоуТубе, изјавио је Гас Роси, директор глобалне политике у непрофирној организацији „Јавно знање“ која се залаже за отворен и слободан Интернет.
Компаније нису условљене, али ће врло вјероватно морати да уведу филтере који ће препознавати заштићен садржај и уклањати га.
Присталице слободног Интернета кажу да овакви филтери стварају два проблема. Први је да ће само највеће компаније попут Фацебоока и Гооглеа имати новца да уведу такве филтере и одржавају их. Други проблем је да ти филтери, како наводи АП, сасвим сигурно неће бити у потпуности прецизни, те ће разни садржаји који не би требало да буду уклоњени, бити уклоњени са Интернета.
„Просјечан корисник није стручни познавалац закона о ауторским правима. Већина корисника вјероватно неће тражити помоћ. То ће створити стравичан ефекат у многим ситуацијама“, рекао је Роси.
Присталице измјена закона кажу да ће оне помоћи ауторима садржаја да добију компензацију за свој рад.
„Сложили смо се о новим правилима која ће урадити потпуно супротно од убиства Интернета“, рекао је након гласања њемачки посланик у ЕП Аксел Фос.
Гоогле је саопштио да ће приједлог о измјенама закона довести до правне несигурности и да ће нашкодити креативној и дигиталној економији у Европи.
Компанија је критиковала дијелове измјена закона, поручивши да су „претјеране“ и да би могле да доведу до уклањања видео снимака на YоуТубеу у ситуацијама у којима није у потпуности јасно ко полаже право на заштићени материјал.
Против измјена закона протестовало је више десетина хиљада људи широм Њемачке, док је испред парламента свирао француски бенд који се залаже за најављене измјене.
„Ништа није тако добро као бесплатан ручак и заиста не знам зашто би Интернет гиганти требало да наставе са бесплатним ручавањем на наш рачун“, изјавио је музички продуцент из Француске Вали Бадару.
У Француској, коју АП назива чуварем европске културе, влада је поздравила усвајање приједлога о измјенама.
„Порука ЕУ је јасна. Свако ко делује на европском тржишту мора да поштује наше заједничко опредјељење, било да су у питању ауторска права или фискална правила која захтијевају од америчких компанија да плаћају већи порез“, рекао је министар културе Француске Франк Ристер.
Лидер либералне групе АЛДЕ у ЕП Гај Ферхофштат изјавио је да су правила до сада била већински у корист америчких компанија.
„Једину слободу коју имате је да пошаљете своје податке америчким компанијама које то послије користе за свој профит. То је све“, рекао је Ферхофштат уочи јучерашњег гласања.
Заговорници слободног Интернета у САД истичу да би измјене закона могле да умање број посјета на сајтовима медијских организација и цензуришу објаве корисника.
Аутор и специјални консултант фондације „Електронски фронт“ Кори Докторов изјавио је да филтери често раде на основу „грубог препознавања“.
„Филтер би могао да ‘ухвати’ фотографију и обрише је само зато што се у позадини налази аутобус на коме је слика заштићена ауторским правом. Вјероватно би могли да направе и рибарске мреже које хватају сву туну, под условом да вас није брига колико делфина улове у исто вријеме“, прокоментарисао је Докторов.
Агенција подсјећа да ће измјене у своје домаће законодавство морати да уведу све државе чланице ЕУ, што ће, сматрају, створити простор за појединачну интерпретацију.
За приједлог закона гласало је 348, против су била 274 посланика, док је 36 било уздржано.
Европска комисија поцчла је овај процес прије двије године у покушају да се заштити европско културно наслеђе и осигура да издавачи, емитери и умјетници приме правичну накнаду од великих онлајн компанија, додаје Ројтерс.