Бујај!
Бујај велико прољеће!
Не гледај назад, путешествијима зима,
Не бој се да живот можда бољеће.
Иди слободно и чувај у љубави једино ти име!
Хајде!
Љепота је огледало у души
И љепота је на почетку и на крају пута.
Љепота је на киши једнака и у суши,
А може је видјети само онај који лута.
Лутајмо!
Лутајмо до краја и још даље,
Док не видимо у себи почетак нови,
Док не преживимо удар тешке сабље
И док име нам крсно неко не ослови….
Лутај и ти, прољеће вјечно!
Нека горска суза буде киша твоја.
Покај гору по којој ходиш грешно.
Ах, бујај вјечно у стотину боја!
Нас да покрије живота свилен вео
И ткани ћилим једне сјетне зоре….
Слобода је вјечно небо и анђео бјео,
Али наша слобода неукроћено мора!
Прољеће, прати ме!
Јер ми не тонемо у неукроћеном мору
И не падамо на неукроћеној стијени.
Слободни чекамо безграничну зору.
Прољеће, моје неустрашиво стабло хајде приђи
мени!
Растимо!
Растимо заједно!