Бујај!
Бујај велико прољеће!
Не гледај назад, путешествијима зима,
Не бој се да живот можда бољеће.
Иди слободно и чувај у љубави једино ти име!

Хајде!

Љепота је огледало у души
И љепота је на почетку и на крају пута.
Љепота је на киши једнака и у суши,
А може је видјети само онај који лута.

Лутајмо!

Лутајмо до краја и још даље,
Док не видимо у себи почетак нови,
Док не преживимо удар тешке сабље
И док име нам крсно неко не ослови….

Лутај и ти, прољеће вјечно!
Нека горска суза буде киша твоја.
Покај гору по којој ходиш грешно.
Ах, бујај вјечно у стотину боја!

Нас да покрије живота свилен вео
И ткани ћилим једне сјетне зоре….
Слобода је вјечно небо и анђео бјео,
Али наша слобода неукроћено мора!

Прољеће, прати ме!

Јер ми не тонемо у неукроћеном мору
И не падамо на неукроћеној стијени.
Слободни чекамо безграничну зору.
Прољеће, моје неустрашиво стабло хајде приђи
мени!

Растимо!
Растимо заједно!