Артеријска хипертензија представља системско обољење срца и крвних судова са посљедичним нарушавањем функције бројних органа, уколико се адекватно не лијечи. Ово је најмасовнија незаразна болест која има мултипле факторе ризика, дуг период латенције, доводи до функционалног оштећења многих органа и захтијева доживотно лијечење.
Према дефиницији системска артеријска хипертензија је присутна код одраслих (старости преко 18 година) ако је систолни крвни притисак већи или једнак 140 ммХг или је дијастолни већи или једнак 90 ммХг. Код 90–95% пацијената није нађен никакав узрок хипертензије и за такве пацијенте се каже да имају примарну или есенцијалну хипертензију. Други тип је секундарна хипертензија или хипертензија познатог узрока најчешће везана за ендокринолошка и нефролошка обољења. Развој хипертензије је постепен и дуготрајан процес па у тренутку када настане повишен крвни притисак, чиниоци који су га изазвали не морају бити очигледни, јер су „нормализовани” бројним компензаторним интеракцијама.
Пораст обољелих и у млађој популацији
Пораст обољелих од повишеног крвног притиска се у задње вријеме региструје и у млађој популацији – код средњошколаца и студената. Ријеч је о есенцијалноj хипертензији (усљед смањене физичке активности, гојазности, конзумирања слане и брзе хране, газираних напитака, енергетских пића, повећаног уноса алкохола, замјене ноћи за дан). Такође, треба поменути и феномен „бијелог мантила”, гдје отприлике једна четвртина пацијената који се јаве на преглед реагују хипертензивно. Да би одредили прогнозу хипертензије, збирно се анализирају фактори кардиоваскуларног ризика, оштећење циљних органа, дијабетес и придружена клиничка стања. Процес атеросклерозе крвних судова зависи од генетске предиспозиције, фактора ризика и локалних хемодинамских услова.
Поуздано се зна да повишене вриједности холестерола и његове ЛДЛ фракције, директно убрзавају атеросклеротски процес. Груписање фактора ризика као што су дијабетес, гојазност, хиперхолестеролемија и хипертриглицеридемија, назива се метаболички синдром. Савремени начин живота је довео до повећане изложености стресу и дјеловању два најважнија хормона стреса – адреналина и кортизола. Познато је да ови фактори доводе до повећаног подражаја симпатичког нервног система и тиме повећаног крвног притиска.
Пушење
Пушење представља један од водећих превентибилних ризика кардиоваскуларних обољења у свијету. Процјењује се да у свијету има 1.3 билиона пушача, а од тога 82% живи у земљама у развоју. Никотин из дуванског дима узрокује подражај симпатичког нервног система, што се манифестује убрзаном срчаном фреквенцијом, повећаном потрошњом кисеоника у срчаном мишићу и повећаним крвним притиском. Посљедице никотина на крвним судовима, прије свега смањена еластичност артеријалних крвних судова, задржавају се у организму и деценијама након престанка пушења.
Физичка активност
Смањена физичка активност с посљедичним повећањем тјелесне тежине је један од најважнијих фактора ризика артеријске хипертензије и представља озбиљан социјалноекономски проблем у свијету. Учесталост гојазности је чешћа код жена него код мушкараца, и гојазност је учесталија код особа старијих од 55 година. Компликације хипертензије могу бити директна посљедица хипертензије или хипертензијом убрзана атеросклероза.
Кампање од стране медицинских организација, кроз мултидисциплинарне, превентивне програме, који укључују масовни скрининг пацијената, едукацију како пацијената тако и шире јавности, довели су до повећаног препознавања проблема хипертензије, означене као „тихи убица”, самим тим и превенције озбиљних компликација ове болести.
