Кантарион или госпина трава веома је цијењен у народној медицини, а лијек је за многе бољке.
Парацелзијус, отац фармације, величао је његову моћ, говорио је да “цвијет током љета скупља сунчеве зраке, да би их људима дао у тмурним мјесецима”. Од ове биљке праве се тоник, чај, уља и тинктуре, а у савременој понуди препарата налази се и у облику капсула, које позитивно утичу на расположење и побољшавање емоционалне равнотеже.
Цвјета од маја до септембра, а најљековитији је када се бере половином јула. Расте на сувим брежуљцима, осунчаним ливадама, пустом и необрађеном земљишту, рубовима шума. Драгоцијени састојци се налазе у цвјетовима и листовима и помажу код проблема са плућима, бубрезима, јетром, слезином, бешиком, код грчева у трбуху и желуцу, згрушавања крви. Биљка је посебно дјелотворна у лијечењу неконтролисаног мокрења.
У народној медицини користи се за посјекотине, опекотине, хемороиде, јер убрзава зарастања рана. Код промјена на кожи, проблематично мјесто се облаже чистом газом или платном натопљеним уљем кантариона. Оно је дјелотворно и за јачање косе, као и за опорављање длаке оштећење фарбањем. Ефекат је најбољи ако се у неколико наврата, пола сата до сат прије прања, коса намаже уљем.
Госпина трава садржи мјешовити танин, етарска уља, смоле, антоцијан, црвену боју хиперицин, каротен и флавоноидни хетерозид, који даје карактеристичну жуту боју. Има и холина, витамина Ц и трагове алкалоида. Етарско уље мирише на црногорична уља јер се састоји од кадинена и других сесквитерпена, а дјелује против цријевних паразита, док фенолска једињења имају антибактеријску моћ.
Кантарион се најчешће употребљавао као природни антидепресив, показао се изузетно успјешним у лијечењу бројних психичких обољења, чак и траума. У Њемачкој је и званично одобрен код блажих облика депресије и издаје се искључиво уз љекарски рецепт јер препарати на бази ове биљке имају бројне интеракције са другим лијековима. Његову љековитост признала је и Свјетска здравствена организација.
Чај се припрема тако што се у два дл кипуће воде сипа кашичица ситно исјецканог кантариона, склони са рингле и остави поклопљено 10-15 минута. Пије се три пута дневно код гастритиса, чира на желуцу, пролива, жутице, главобоље, бубрежних и менструалних тегоба.
Уље се прави на два начина, први тако што се у боцу од два литра ставе једнаке количине листова и цвјетова, али да остане осам цм празно до врха. Затим се дода и стабљика, па до врха налије домаће маслиново уље. Боца се затвори чепом од плуте и чува на сунцу годину дана. Други поступак је бржи, добро се загрије флаша од литра, али водите рачуна да не пукне. У њу се сипа иста количина цвјетова и листова (да остане осам цм празно до врха) и дода природно маслиново уље загријано на температури 60 до 70 степени. Затвори се чепом и остави да одлежи 10 дана, а од тога је важно да најмање два буде на сунцу.
Биљке за “женске бољке”
У народној, али и званичној медицини, кантарион, жалфија, камилица и хајдучка трава користе се код гинеколошких проблема. Вагиналете са уљаним екстрактом цвјетова ових биљака и корјена свјеже шаргарепе (купују се у апотеци) помажу у обнављају слузокоже грлића материце и вагине, отклањају посљедице упала и бијелог прања које прате свраб, бол и печење.
Вагиналете су корисне и за жене у менопаузи, дјелују против бактерија и гљивица.
Уљани екстракт свјеже шаргарепе, као природан извор витамина А, Д и Е, убрзава ревитализацију слузокоже вагине и спречава појаву бактеријских и гљивичних инфекција. Витамин Е побољшава микроциркулацију, спречава појаву слободних радикала, убрзава регенерацију оштећених ћелија и има јак противупални ефекат.
Вагиналета се ставља пред спавање, у лежећем положају, што дубље у вагину. За бољи ефекат, терапија би требало да траје пет до 15 дана, али уз консултацију са љекаром.
