Пуно признање самопроглашеног Косова, као и чланство у већини међународних институција, још је далеко, наводи се у извјештају аналитичког одјељења Европског парламента.
У извјештају се наводи да је независност самопроглашеног Косова признало више од стотину земаља, укључујући 23 чланице ЕУ, али да Београд Косово и Метохију и даље сматра дијелом Србије.
Аналитичари подсјећају да и Србија и самопроглашено Косово желе да приступе ЕУ, а да Србија, која је кандидат, мора да нормализује односе са привременим институцијама у Приштини.
У извјештају се наводи да је напредак у нормализацији односа Београда и Приштине у застоју, упркос све јачем притиску са обје стране.
Одјељење у извјештају истиче да је ситуација у којој се налазе Срби на Косову и Метохији једна од главних препрека у преговорима, те да скоро половина њих насељава сјеверни дио покрајине.
„Београд и Приштина су од 2011. године успјели уз посредство да ријеше неке од техничких проблема, али неслагања спречавају свакодневну интеракцију у областима као што су трговина, енергетски извори и путовања преко границе“, наводи се у извјештају.
Аналитичари подсјећају да, упркос притиску обје стране да се постигне споразум који ће отворити врата чланства у ЕУ, односи остају затегнути.
У извјештају се напомиње да су власти /самопроглашеног/ Косова у новембру увеле царине на увоз робе из Србије, да би касније те таксе биле подигнуте на сто одсто, након што је Београд, наводно, блокирао чланство Приштине у Интерполу.
Одјељење Европског парламента подсјећа да су предсједник Србије Александар Вучић и предсједник привремених косовских институција Хашим Тачи покренули идеју о корекцији граница.
Приједлогу се успротивила Њемачка, која се плаши да би корекција граница довела до нестабилности у региону и довела у питање друге границе на западном Балкану.
У извјештају се додаје да је ова идеја наишла на отпор на обје стране.
Аналитичари подсјећају да су Косово као државу признале 23 чланице ЕУ, али да Унија и даље у својим документима избјегава да самопроглашено Косово назове независном државом.
У извјештају се помиње и утицај Москве на односе Београда и Приштине, а аналитичари Русију представљају као традиционалног савезника и заштитника Србије.
Одјељење напомиње да Русија, као стални члан Савјета безбједности УН, може да стави вето на чланство /самопроглашеног/ Косова у УН.
