У Архиву Војводине у Новом Саду од 2008. године налази се документ који потврђује да је загребачки надбискуп кардинал Алојзије Степинац био упознат са усташким злочинима у вријеме НДХ.
У досијеу су детаљно описана звјерства над Србима и Јеврејима почињена 1941. и 1942. године у логорима у Јасеновцу и Новој Градишки, али и у другим подручјима НДХ. Све је поткријепљено са 63 аутентичне и „њемачком прецизношћу нумерисане“ фотографије, пишу „Вечерње новости“.
Ријеч је о свједочењу које је Степинцу 1942. године послао свједок усташких злочина. Он се потписао као „католик хришћанин, па тек онда Хрват“.
Свједочење на 300 страна преведено је на њемачки језик и било је дио досијеа Гестапоа. Деценијама је ова документација била дио личног фонда Славка Одића, носиоца партизанске споменице, службеника СУП-а и генералног конзула у Торонту.
Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић рекао је да су ови документи откривени игром случаја у јеку покушаја хрватских екстремиста да ревидирају усташку историју и вишеструко умање број српских и јеврејских жртава у Јасеновцу и другим логорима НДХ.
Кузмановић је навео да ће документација бити преведена, публикована и дигитализована да би била доступна историчарима и истраживачима.
Он је напоменуо да све указује на то да је у питању досије који је састављао заповједник њемачке службе безбједности у тада окупираном Београду, а био је директно потчињен Гестапоу.
Кузмановић је нагласио да су та документа неоспорива, јер су их саставили представници њемачке обавјештајне службе током рата.
Осим детаљних свједочанстава о злочинима, досије садржи дописе људи који су се обраћали вишим структурама Њемачке или Комесаријату за избјеглице да их заштите од дивљања усташа. Фотографије, које су приложене, снимане су током извршења злочина.
У досијеу о хиљадама жртава нашло се и име Милене Божинић којој је дијете ножем истргнуто из утробе, као и наводи да су Срби били присиљивани да пију крв убијене браће, те да је велики број жена и дјевојака био силован – кћерке пред мајкама, мајке пред кћерима, те да су отпремане у усташке логоре да служе усташама као блуднице.
„Новости“ наводе да су силовања забиљежена чак и у српским црквама, као и да су од записа страшније фотографије жртава, на којим су често и њихови егзакутори.
Колико су подаци и фотографије усташких егзекуција и дивљања над жртвама сурови и неспојиви нормалном човјеку свједочи да је Кузмановићева сарадница у Архиву Војводине, која је студирала њемачки језик, након што је прочитала неколико страница рекла да нема снаге да то преводи, пишу „Вечерње новости“.
Ови документи овјерени су њемачким печатима и меморандумима и упућени заповједницима њемачке службе безбједности у тадашњем Београду, од којих је један био Емануел Шефер који је у прољеће 1942. године надгледао ликвидацију Јевреја интернираних на Сајмишту, а потом саопштио Берлину да је „Србија без Јевреја“.
