У организацији Установе за културу „Перо Косорић“ и Народне библиотеке Соколац, вечерас је у просторијама Високе школе за услужни бизнис одржано „Светосавско пјесничко вече“, посвећено првом српском архиепископу Светом Сави.
Програм је бесједом отворио ђакон Милан Ђукић.
-Свети Сава је најдужа прича коју прича српски народ, и она вијековима не стаје, нити се умара, а нема ни почетка, ни краја. Као што Творац није свијет створио, него га и даље неуморно ствара и обликује, тако се до данашњег дана на небу и на земљи, међусобно стварају и обликују српски народ и Свети Сава. Српска земља је видљиви животопис Светог Саве. Српска географија јесте Савина географија. Историја једног народа постала је живот једног човјека. Српски народ живи на земљи његовог тијела и под небом његове душе. Пут Светог Саве првенствено је био Божији и он није желио да зна нити за један други. Растко Немањић је осјетио да је човјек без Христа ништа и зато је побјегао на пут богочовјека. Свети Сава је симбол свих српских тежњи ка добру. Овај највећи појединац, стуб српске културе и моралне свијести, који се одрекао свега да би добио све, извадио је прву личну карту српског народа с вјеродоствојним портретом, својевручним потписом и печатом да знамо и ко смо, и чији смо, и коме припадамо – казао је ђакон Милан, те честитао свима Савиндан.
У програму су учествовали пјесници сарајевско – романијског поднебља, који су говорили своје стихове о Светом Сави, православљу и српском народу.
– Посебно је већа част говорити о Светом Сави што се у овој години навршава 800 година откад је паријарх Манојло I Цариградски у Никеји благословио самосталност Српске православне цркве и рукоположио њеног првог патријарха Светог Саву, те Срби званично добише првог учитеља, просветитеља и законодавца. Било би добро када би могао Свети Сава физички да се појави у овим временима, имао би много тога да нам каже, да нас измири и посавјетује – истакао је локални пјесник Миланко Боровчанин Ромсок.
На „Светосавској пјесничкој вечери“, пјеснике је са фрулом пратио млађани Младен Ћеранић, а посјетиоци су имали прилику да погледају народне рукотворине наше суграђанке Јоване Вуковић.
