Међу људима који подржавају протесте има и оних који би укинули Српску

Потпредсједник СДС-а Милован Бјелица каже да међу људима који шетају и подржавају протесте има и оних којима Република Српска није драга, па и оних којима је мрска и који би је да могу укинули.

„Дешавања у Бањој Луци свих ових мјесеци у вези са протестима групе “Правда за Давида” главна су тема у највећем граду Српске, посебно у посљедњих неколико дана након хапшења и немилих сцена на Тргу Крајине.

Протестом Правда за Давида, Бања Лука постаје град. Република Српска развија демократске капацитете и демократску свијест. Наравно да међу људима који шетају и подржавају протесте има и оних којима Српска није драга, па и оних којима је мрска и који би је да могу укинули. Доста је и политичара који мисле да овај протест користе “прагматично”, а у ствари злоупотребљвају трагедију једне породице. Има и новинара, блогера или чега већ, који су спремни да “лешинаре”, не би ли себи дали на значају. Али мислим да је куд и камо више оних људи који желе да Српска буде боља, слободнија, демократскија.

На мапу важности унутар пост југословенског простора, овај протест је боље и снажније поставио Бања Луку од свих планова Републичких и градских власти. Боље и од одличних идеја којe је износио и о којима је писао Милко Грмуша.

При том, овдје не мислим на квалитет тог постављања и карактер постављања, већ на освјешћивање грађана Бања Луке о начинима грађанског дјеловања и непослушности. О томе да су престоница једне Републике, да имају одговорност и према себи и према “провинцији”. Протестима се гради карактер и снага друштва.

Једноумље није добро ни унутар породице, а камоли унутар политичке партије или политичке заједнице у цјелини. Кроз супротстављање ауторитету, попут очеве фигуре у породици, уноси се нека новина, прихвата модерније и ново становиште. Сви ми знамо да се генерацијски јаз унутар породице као основне ћелије друштва огледа у отпору ауторитету док се кроз попуштање не дође до нових погледа и рјешења. Тако је и са политичким партијама и са друштвом.

Е сада, без јасно изражених циљева и без слуха и разумјевања с обје стране, долази до немилих сцена, до насиља. Хвала Богу на протестима нико није теже страдао, то би била катастрофа. Зато мислим да сви морају да начине одређене уступке и да се јасно идентификују они који морају овај случај ријешити.

Одговорност и за аљкаву и лошу истрагу, смушену и исхитрену прес коференцију полиције, морају да утврде надлежни тужиоци и судови. Све и да власт прихвати смјену и министра полиције и директора и да удовољи свим захтјевима протестаната, и тада правду не може да донесе улица, већ суд.

Ми морамо бити свјесни, а ја желим да то кажем иако то није популарно и многи не желе да чују. Ми имамо много других случајева о којима се мора говорити, које би и они који протествују требали да помену, тражећи бољу и праведнију Републику Српску. Много је нерјешених случајева, експлозија, убистава. Сада је Бањалука постала свјесна да је главни град Републике Српске, пробудила се из сна у којем се налазила не марећи за исте случајеве који су се догађали у Српској.

Стрпљиво и мирно окупљање не може да траје вјечно, ствара се нервоза, зато је и дошло до сцена на Тргу. Принуда полиције над демонстрантима неће ништа да ријеши, рјешење је да тужилаштво убрза свој рад и своју истрагу. Да се понашају одговорно, да се престану скривати иза политичара.

Тужилаштво мора почети да ради свој посао много брже и одговорније, судови се морају реформисати, а стране судије отићи из БиХ.

На једном од протеста виђен је транспарент “Када одузмемо од оних који су у рату узели све што нису имали и одужимо се онима који су за отаџбину дали све што су имали, можемо рећи да имамо државу” цитирајући Љубишу Савића – Маузера. Маузер је убијен у Бијељини 2000. године, а његове убице су осуђене тек 2010. године. Дакле требало је десет година да тужилаштво уради свој посао.

Бранко Перић, председавајући судског вијећа, образлажући пресуду, је констатовао да је у прикупљању доказа било „аљкавости и неправилности“, да је Маузерово убиство у Републици Српској изазвало велику узнемиреност и неповјерење у рад републичких и државних институција, што, нагласио је, овом кривичном дјелу дало посебну димензију.

Деценија и по је прошла од убиства, на кућном прагу, тада 36-годишњег начелника Центра јавне безбједности Источно Сарајево Жељка Марковића. До данас се не зна ни ко је убица, ни ко је налогодавац. Двадесет година је прошло од убиства Срђана Кнежевића некадашњег комаданта Специјалне јединице Војске Републике Српске “Бијели вукови”.

Ми институције нисмо изградили до дан данас. Јер се и данас може рећи да како то рече Перић раде “аљкаво”. Уз траљавост и “отаљавање” посла, имамо то што имамо када је у питању случај Давида Драгичевића. Тужилаштво не ради свој посао. При том ја морам бити поштен па рећи, ми заиста немамо као друштво никакву контролу над постављањем судија и тужилаца. То нема нигдје. Реформе правосуђа су такве какве су и заиста је највећа одговорност на онима који БиХ и даље држе у колонијалном статусу. Можда њима и одговара овакво стање, јер имају одличан механизам за изазивање криза када год им то затреба. Некако имам осјећај да када год се почне говорити о одласку Високог представника и страних судија, ми уђемо у кризу, како би они могли свјетској јавности да кажу да смо ми овамо дивљи и да не умијемо сами.

Српска демократска странка и ја лично смо покушали да будемо одговорни према друштву, уважавајући институције Српске и њивову крхкост, али и саосјећајући са породицом настрадалог младића. Нисам желио да неко оде у Бању Луку из Источног Сарајева декларишући се као припадник СДС-а, да неко организовано то ради у име странке. Просто то није начин политичке борбе коју ја сматрам исправном. Тако сам се понашао и током кампање и када су најављивали велике протесте прије избора, а то мислим и данас.

Они који су спремни да некога хушкају на обрачун са сопственом полицијом, са институцијама, који позивају на линч било кога, који пријете дјеци људи са којима се политички не слажу, нису добронамјерни и не мисле ником добро па ни Републици Српској. Превише је острашћености и копа се исувише дубок канал између неистомишљеника.

Није добро оптуживати без доказа, јавно сатанизовати и стављати мете на људе који дијеле другачије ставове. Све то показује да ми јесмо незрело друштво, друштво којим страни гувернери и колонизатори лако манипулишу и који играјући на карту наше непристојности и острашћености опстају овдје све ове године.

Волио би да грађани Републике Српске у миру и достојанству прославе Божић и Нову годину, да се уздрже од свега негативног и лошег, да сви направимо паузу и добро размислимо о свему, а онда након празника да дјелујемо разумно и промишљено“, каже Бјелица.