Jавна установа за предшколско васпитање и образовање Соколац основана је 1994. године, као насљедник Радне организације за предшколско васпитање и образовање, која је постојала од 1981. На челу ове установе од посебног друштвеног интереса, директорица Биљана Косорић већ пуних четрнаест година унапређује квалитет васпитнo-образовне области на подручју наше локалне заједнице.
КАКАВ ЈЕ РАД У ВРТИЋУ БИО КАДА СТЕ ТЕК ПОЧЕЛИ ОБАВЉАТИ ФУНКЦИЈУ ДИРЕКТОРА?
– Узимајући у обзир да Установа никада није прекидала са радом током тридесет седам година постојања, чак и у ратним – најтежим временима, морамо истаћи да су сви они који су радили у вртићу достојно обављали свој посао. Међутим, некада је вртић служио само дјеци коју није имао ко да чува код куће. Обухваћеност васпитно-образовним програмом била је седам до десет, а данас је око тридесет одсто. У новије вријеме мислим да је промијењена свијест родитеља о значају боравка малишана са својим вршњацима. Посебну пажњу усмјерила сам на План и програм, да буде што бољи и квалитетнији, а резултати које смо добили су невјероватни. У спровођењу свега тога учествује комплетно особље. Подједнако је важан сваки запослени: и директор, и васпитачице, и особље које ради у кухињи или на одржавању.
КОЈИМ АКТИВНОСТИМА СУ ОБУХВАЋЕНА ДЈЕЦА ТОКОМ ЈЕДНЕ РАДНЕ ГОДИНЕ?
– У септембру припремимо План и програм рада за једну радну годину, током које организујемо разноврстан и богат садржај. Манифестације се припремају по мјесец унапријед, а трају неколико дана. Крећемо са обиљежавањем Недјеље дјетета, крсне славе вртића – Светог Николе, Нове године – Дана дјечије радости, потом слиједе Божићни празници, Осми март и наравно Цвјетна недјеља и Васкршњи празници. Током свих дешавања његујемо сарадњу са родитељима, који су активно укључени у дјечије активности, као и са друштвеном средином, посјећујући општину Соколац и установе које дјелују на подручју општине. Морам да напоменем, да организујемо једнодневне и вишедневне излете, а посебно истичем боравак у одмаралишту на Тари. Ми смо прошле године били дио пројекта „Бесплатно скијање на Јахорини за дјецу са подручја Града ИС“, захваљујући чему су наши малишани постали изврсни скијаши. Током једне године, организујемо многобројне представе за дјецу, у извођењу најбољих позоришта са подручја Српске и Србије, подижући свијест о култури код дјеце од малих ногу. Имамо ми још много дешавања, као што су маскенбали и приредбе, али ово је укратко преглед активности.
КОЛИКО ЈЕ ТЕШКО ОРГАНИЗОВАТИ ГОДИШЊИ ПРОГРАМ КОЈИ ЋЕ БИТИ БОГАТ И САДРЖАЈАН, А ПРИЛАГОЂЕН ДЈЕЧИЈЕМ УЗРАСТУ?
– У Установи је тренутно запослено седам васпитача и пет медицинских сестара. Борави 127 малишана, распоређених у пет васпитно образовних група цјеловитог развојног програма. Пред полазак у школу, у вртићу се одвија програм који се реализује у сарадњи са Министарством просвјете и културе РС. Ове године имали смо три групе и 82 дјеце, те смо ангажовали додатно особље. Да би све то функционисало неопходан је тимски рад, трудимо се да се надовезујемо једни на друге. Колектив је разнолик, има и млађег и старијег особља. Поштујући искуство радника који су овдје од оснивања Установе и ентузијазам младих, успијевамо да дођемо до најбољег рјешења за сваки нови изазов.
КОЈИ ЈЕ ТРЕНУТНО НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ КОЈИ ОТЕЖАВА РАД УСТАНОВЕ?
– Имамо велики проблем са недостатком просторија. Узимајући у обзир да је ове године уписан разред првачића више, у односу на претходну годину, наша Установа је уступила једну учионицу Основној школи „Соколац“. Ми смо, наравно, срећни због чињенице да је популација у порасту, да имамо велики број уписа дјеце у вртић, али да би им пружили још квалитетнији програм потребно нам је просторија. Један од проблема јесте и вањско уређење. Установа је више пута из личних средстава и са својом расположивом радном снагом обнављала двориште, којe обухвата клацкалице, љуљашке и сличан садржај. Наравно, било је ту и добронамјерних суграђана који су самоиницијативно организовали акцију уређења. Међутим, код појединаца није довољно развијена свијест да је то власништво свих нас који овдје живимо и радимо, односно све наше дјеце. Поставили смо камере, да бисмо заштитили објекат и прилаз, али мислим да то није довољно. Што се тиче самог објекта, немамо проблема у унутрашњости, све је у одличном стању. Вањска конструкција захтијева улагања и то је, уз све наведено, један од услова да би функционисали без икаквих проблема.
ШТА ЈЕ ВАШ НАЈВЕЋИ УСПЈЕХ ТОКОМ ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ВОЂЕЊА ОВЕ УСТАНОВЕ?
– Дефинитивно повећан број дјеце у вртићу. Уједно, то је најбоље мјерило квалитета нашег рада. Када добијемо похвале родитеља и људи који препознају наш рад, веома смо поносни и одмах добијемо подстрек за даљи рад. Тако смо увели и неке додатне активности, као што је фолклорна секција, учење основа енглеског језика, а од недавно смо дио пројекта „Растимо уз плес“, који се реализује у сарадњи са Дјечијом плесном асоцијациом из Београда. Позитивна искуства пренијели су нам директори вртића из сусједних општина, а пројекат се спроводи у Србији, Црној Гори и БиХ. Недавно су нас посјетиле колеге из Дјечије плесне асоцијације и одржали прве часове за наше васпитаче.
ПОШТО СТЕ ПО ЗАНИМАЊУ ПРОФЕСОР ПСИХОГИЈЕ И ПЕДАГОГИЈЕ, РЕЦИТЕ НАМ КОЛИКО ПАЖЊЕ ДИЈЕТЕ ИМА У ПСИХОЛОШКОМ РАЗВОЈУ, БОРАВЕЋИ У ВРТИЋУ?
– На првом мјесту стављамо примарне потребе дјетета, односно да оно буде збринуто у физичком смислу и да се здраво врати родитељима на крају сваког дана. Говорећи о том аспекту, водимо рачуна о условима који су им пружени, као и здравом начину исхране. На другом мјесту су остале потребе сваког дјетета појединачно. Трудимо се да допремо до свих и откријемо шта их занима, које су креативности изражене и потпомогнемо развоју њихових могућности. Управо зато смо и проширили наш план и програм како би дјеца испољила своју надареност. Ове године смо понудили родитељима да на почетку године напишу шта очекују од боравка своје дјеце у Установи. На основу тога смо закључили да имају велика очекивања, што нам је много драго, јер и то говори о квалитету рада. Дјеца се овдје највише развијају кроз игру и са психолошке стране то је најбољи метод рада. Колико им значи боравак у вртићу, покаже вријеме које касније дође. Често кажем, нажалост ти резултати се не виде тренутно, али по одласку у школу и сусрету са новим изазовима они почну да испливавају и заиста су очигледни.
ДА ЛИ ЈЕ БОРАВАК У ЈЕДНОЈ ОВАКВОЈ УСТАНОВИ ДОВОЉАН ЗА ПРАВИЛАН ОДГОЈ ДЈЕТЕТА?
– Наравно да није. У вртићу се социјализују, добијају основу и подлогу за даљи развој, али породица је приоритет. Ми смо продужена рука породици. Када дијете има уредан живот у кући, када му је пружено довољно љубави и пажње, а борави у вртићу, може се рећи да има све што му је потребно.
УСТАНОВА ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ СОКОЛАЦ ДАНАС СТОЈИ ЧВРСТО НА НОГАМА, А КАКО ЈЕ ВИ ВИДИТЕ У БУДУЋНОСТ?
– Вртић је опстао у тешким ратним временима, захваљујући људима који су у немогућим условима изнијели терет посла на својим леђима. Трудили су се и борили да је одрже, што смо ми касније наставили. Вјерујм да ће кроз ову Установу проћи још много генерација малишана и да ће боравити у још бољим условима од тренутних. Ево и ја сам један дио живота оставила овдје, зато од срца желим да у вртићу увијек одзвања дјечија граја и радост.
