„Ја сам цивилна жртва рата, жртва мине. Настардао сам са десет година играјући се у своме родном мјесту у близини Бихаћа .“ – започео је своју данашњу причу Душко Узелац у склопу радионице „Жива библиотека“, која је јуче одржана у Сокоцу. Учесници радионице били су ученици средње школе Соколац, који су имали прилику да чују шест различитих прича од људи који су претрпили значајне посљедице рата у Босни и Херцеговини.
Поред Душкове приче који је од посљедица рањавања од мине изгубио руку, средњошколци су имали прилику да чују и друге жртве рата, између осталог, разговарали су са чланом породице несталих, сестром која је изгубила брата, расељеним лицем које је имало проблем са овисности од наркотике и мировњаком који путем религије и музике покушава да повезује људе свих националности, а све у циљу ширења мира и толеранице.
„Жива библиотека“ спроводи се у склопу пројекта Про – будућност, а према ријечима Александра Жоље из Хелсиншког парламента грађана Бања Луке који су партнери на овом пројекту, ова радионица има за циљ промовисање људских права, равноправности, те борбу против расизма и ксенофобије.
– Методологија „Живе библиотеке“ је занимљива и специфична јер су књиге уствари живи људи. Она функционише као права библиотека, гдје читаоци долазе да позајме књигу, која је у овом случају човјек са својом животном причом. Обзиром да се пројекат ПРО – Будућност бави суочавањем са прошлошћу данас су ту „живе књиге“, које су жртве посљедњих ратних дешавања у БиХ. Приче долазе из свих народа који су претпјели значајне посљедице током ратних сукоба, а ти људи су данас промотери мира и толеранције. Они својом причом желе да скрену пажњу и на остале жртве рата. Дакле, наш циљ је да кроз дијалог и комуникацију са „живим књигама“ младим људима проширимо видике о протеклом рату на један другачији начин, истакао је Жоља.
Према ријечима Душка Узелца, који је своју животну причу испричао кроз данашњу „Живу библиотеку“ као једна од „живих књига“ и цивилна жртва рата, драго му је што види да постоји интересовање младих за овај пројекат јер све приче у склопу радионице носе поруку мира.
– До сада сам кроз „Живу библиотеку“ обишао десет градова, и свугдје су позитивни утисци, зато што људи, нарочито омладина када саслуша приче формира своје мишљење о ономе што се десило свима нама. Мени је рат одузео најљепше године живота, а дјеца којој причам причу, на сву срећу нису ни запамтила то вријеме. Кроз своју причу желим и да упозорим на опасност од мина у БиХ, јер један постотак наше земље још увијек је покривен овом направом. Уствари, ми на територији БиХ имамо преко 80.000 минских поља, и нажалост стално имамо нове жртве, које су већином дјеца. Од завршетка рата до данас од посљедица мина страдало је 1.800 људи у БиХ, што је огромна цифра за нашу малу земљу, рекао је Узелац.
Један од ученика Средње школе Соколац, Игор Шука био је учесник данашње „Живе библиотеке“, на њега је посебан утисак оставила „жива књига“ – прича средњовјечног човјека који је расељено лице које је имало проблем са овисношћу тешким дрогама. Према Игоревим ријечима кроз разговор је сазнао много о хероину, и борби са овисности која је веома мукотрпна, као и о томе да је ова појава све више распрострањена у круговима младих. Како рече Игор, прича је веома поучна, а поручује младима да ни из радозналости не пробавају наркотике, јер посљедице су кобне.
На Андреу Марковић, ученицу другог разреда Гимназије у Сокоца утисак је оставила „жива књига“, прича човјека који је изгубио цијелу породицу у посљедњем рату. Прича је веома емотивна и оставила је јак утисак на све који су је чули.
Пројекат Про – будућност проводи се у седамдесет општина Босне и Херцеговине који има за циљ да допринесе изградњу повјерења међу свим грађанима Босне и Херцеговине, а Жива библиотека одржала се до сада у 30 општина. Ово је пројекат Америчке агенције за међународни развој УСАИД, који имплементира ЦРС у сарадњи са Царитасом БиХ, Форумом грађана Тузле, Хелсиншким парламентом грађана Бања Лука и Међурелигијским вијећем у БиХ.
