У порти Цркве Светог пророка Илије на Сокоцу прије неколико дана “потекла” је чесма, за коју старјешина овог храма протојереј ставрофор Илија Чупић каже да је “чесма правде Божије”.
“Постављена је за покој душе дугогодишњег предсједника Црквеног одбора овог православног храма на Сокоцу Микајла Дубовине, који је бринуо о овој светињи од 1947. до своје смрти 1973. године, у најтежем периоду у историји Цркве”, наводи Чупић.
Чесму је подигао Микајлов унук Горан Дубовина са породицом, који су након прошлог рата отишли на привремени рад у Шведску.
“Подигао је чесму након нашег разговора у спомен на дједа који је био истински вјерник у доба комунизма, када су људи били прогоњени због тога што су исповиједали православну вјеру. Данас је његов унук остварио правду пред Богом и својим родом, подигнувши ову чесму са љубављу према ђеду и свом народу на Романији”, каже старјешина Цркве Светог пророка Илије.
Бити предсједник Црквеног одбора у вријеме комунизма био је прави подвиг, истиче Чупић, јер су ти људи били спремни да свакодневно буду изопштени из друштва, праћени и привођени.
Прота Чупић подсјећа да након Другог свјетског рата у храму на Сокоцу није било активног свештеника, тако да је Дубовина био и предсједник Црквеног одбора и, на неки начин, свештеник.
У то доба свештеник Сава повремено је долазио на Соколац из Сарајева и обављао чинодејства и богослужења.
“Дубовина се бринуо непрестано о светињи која је, нажалост, знају то вјерници, у једном периоду била чак и коњушница, а записано је да је била претворена складиште за жито. Девет мјесеци је провео у затвору, а људи који су били ангажовани на радовима при покушају обнове овог храма били су привођени, па чак и физички злостављани”, наглашава Чупић за Срну.
Прота Чупић подсјећа да је “највећи благослов Божији да човјек напоји жедног” и наводи да ће вјерни народ који утоли жеђ на спомен-чесми код ове цркве сваки пут поменути Микајла Дубовину и сјетити се његове жртве.
Чесма је изграђена на иницијативу и уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома.
Горан Дубовина, унук дугогодишњег предсједника Црквеног одбора Соколац, којем је чесма и посвећена, каже да овај храм за њега представља посебну успомену, јер је ту често са дједом проводио распуст када је долазио из Грачанице, гдје је живио са родитељима прије минулог рата.
“Чесма је посвећна мом дједу, али сигурно је било још људи који су се жртвовали на сличан начин и радили на очувању Цркве и православне вјере. Њихова имена нису ту, али ова чесма је постављена и због сјећања на њих”, наводи Дубовина.
Он напомиње да је за изградњу ове чесме издвојио 10.000 КМ и најављује да ће до краја седмице на лицу чесме бити постављена икона, коју тренутно ради иконописац у Београду техником мозаика од венецијанског стакла.