У организацији Установе за културу „Перо Косорић“ Соколац, вечерас је одржана промоција књиге „Манастирске приче“ новинара Радоја Тасића из Вишеграда. Књига обухвата репортаже, које су овјековјечене у емисији „Записи поред пута“ БН телевизије. Ријеч је о четрдесет прича, посвећених српским мнастирима и црквама.
Миланко Боровчанин Ромсок, соколачки књижевник, рекао је да се у овој Тасићевој књизи може пронаћи много мудрих изрека и поука.
– Не могу са сигурношћу да кажем о каквом је жанру ријеч. У свакој причи срећемо много лијепих литерарних дијелова, антрополошкогеографских података, као и података из далеке и ближе прошлости. Ово је проза, која је заправо прича, запис, репортажа, монографија и својеврсна историјска читанка. Читаоци не би требало да је читају на брзину, већ полако, да запамте мноштво тих података. Многа мјеста које је аутор у овој књизи описао, лично сам посјетио. Нажалост, када сам прочитао књигу, закључио сам да сам само протрчао кроз та мјеста – казао је Боровчанин.
О књизи је говорила писац и професор српског језика и књижевности Дијана Стјепановић из Рогатице.
– Када сам прочитала пишчеву биографију знала сам да ћу књигу прочитати у даху. Као професор српског језика могу да кажем да су приче репортерске, дакле кратке и јасне реченице. Поред тога, у њима се примјети много умјетничког писања. Писац у суштини није ни свјестан шта је ставио у оквир ових корица. Посебно бих истакла историјски значај књиге, јер у данашње вријеме када се српски народ и све оно што је дио културне баштине доводи у питање, не можете да се супротставите жељи да учествујете у нечему што значи очување српске традиције. Господин Тасић је на један маестралан начин сачувао један дио српске културне историје. Сачувао је оно што је могло бити заборављено, да није он то записао – поручила је она.
Радоје Тасић каже да је аутору тешко говорити о свом дјелу, те зато о њима говоре друге писци.
– Ова књига је у мени живјела десетак година, сазријевала као и ја. Репортаже сам писао увече, када сам се враћао са снимања, још под утиском слика манастирских, лица калуђерских, неуништивих фресака, непроцјењивих реликвија и блаженог мира у храмовима и на лицима монашким. Ако бих сутрадан покушао да нешто преправим, био би то промашај, јер утисак се не може преправити или поправити. Поруке су за велике мислиоце, духовнике, Божијом промишљу одабране људе – мисионаре. Нисам им ни до кољена. Зашто књига баш сад? Не знам. Рукописи су таворили на крају стола, покушавао сам да то објавим, па стајао и чекао. Архимандрит Јован Гардовић из Манастира Добрунска ријека једном приликом ми је рекао: „Сачекај, онај одозго ће ти рећи кад је тренутак за то“. Тако је и било. Када сам написао ове приче, присјетио сам се колико је њих остало иза камере, које нису ушле у ТВ репортаже и наше записе – испричао је Тасић.
Он је подсјетио да је снимио око 150 „Записа поред пута“, полусатних емисија емитованих на БН телевизији. Током вечерашње промоције књиге, публика је имала прилику да погледа документарне Тасићеве филмове „Рукотвореније патријарха Павла“ и Свијетлост српских светиња“.
Радоје Тасић се бави новинарством преко тридесет година. Један је од оснивача „Вишеградских новина“, а оснивач је и Радио Вишеграда и некадашње Телевизије Вишеград. Од првог дана оснивања дописник је Српске новинске агенције Срне, а више од десет година ради као новинар репортер у БН телевизији. Добитник је низа новинарских признања за рад у новинарству.
