Средњошколски центар „Василије Острошки“ Соколац, свечаном академијом, обиљежио је вечерас Дан и славу школе. Академија је одржана у Духовном центру Романијске Лазарице, гдје су наши суграђани имали прилику да уживају у богатом програму, за који се побринула Драмска секција, која дјелује у саставу школе.
Ученици су на веома занимљив начин приказали борбу Срба за опстанак кроз историју. У улози Петра Петровића Његоша нашао се Немања Боровчанин, а Карађорђа Петровића глумио је Никола Орашанин. Доситеја Обрадовића играо је Никола Видаковић, док је лик Милоша Обреновића дочарао Стефан Одовић. Ријечи оца српског писма Вука Стефановића Караџића говорио је Стеван Ђукић, док је највећег српског научника Николу Теслу глумио Владан Васиљевић. Чувену српску сликарку и храбру болничарку Надежду Петровић играла је Јована Марић.
Чланови Драмске секције у СШЦ „Василије Острошки“ Соколац, коју води професорица енглеског језика и књижевности Ивана Мојсиловић, раде активно током читаве школске године.
– У мјесецу октобру прошле године почели смо са припремама и осмишљавањем нових представа. Поводом Дана и славе школе, одлучили смо да се посветимо најзначајнијим српским личностима. Ријеч је о великим људима, чији су животи и дјела, утицали на очување српског идентитета – казала је Мојсиловић.
– Свечана академија је осврт на историју, кроз коју су Срби изњедрили много утицајних људи у свим сферама живота. Велика ми је част што сам се нашао у улози свјетског научника Николе Тесле – рекао је Владан Васиљевић.
Зачетак српске писмености почео је захваљујући Милошу Обреновићу и Вуку Стефановићу Караџићу.
– Не смијемо заборавити да је за вријеме владавине кнеза Милоша Обреновића изграђен велики број школа у Србији – поручио је Стефан Одовић.
– Улога Вука Стефановића Караџића била је наизоставна у овој представи, управо због чињенице што је извршио реформу српског језика – казао је Стеван Ђукић.
– Тумачио сам улогу Карађорђа Петровића, најпознатијег представника лозе Петровића. Он је био један од најхрабијих војсковођа, који је у највећој мјери допринио да Србија постане независна држава – рекао је Никола Орашанин.
Најзначајнија српска сликарка крајем 19. и почетком 20. вијека била је Надежда Петровић, а у представи је приказан њен допринос као ратне болнчарке.
– Велика је част глумити ову храбру жену, која је свој живот окончала помажући српским војницима. Била је на дужности добровољне болничарке и преминула је од тифуса – подсјетила је Јована Марић.
Улоге наратора у представи припале су ученицама Уни Мојсиловић, Андреи Марковић, Ана Марији Каностревац и Кристини Копривици.
Програм су употпунили Николина Крунић, вокал и Никола Шалић, хармоника.
